حَدَّثَنَا أَبُو الْجَوَّابِ حَدَّثَنَا عَمَّارُ بْنُ رُزَيْقٍ عَنِ الْأَعْمَشِ عَنْ أَبِي سُفْيَانَ عَنْ جَابِرٍ قَالَكَانَ رَجُلٌ مِنْ الْأَنْصَارِ يُقَالُ لَهُ أَبُو شُعَيْبٍ وَكَانَ لَهُ غُلَامٌ لَحَّامٌ فَقَالَ لَهُ اجْعَلْ لَنَا طَعَامًا لَعَلِّي أَدْعُو رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ سَادِسَ سِتَّةٍ فَدَعَاهُمْ فَاتَّبَعَهُمْ رَجُلٌ فَقَالَ لَهُ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِنَّ هَذَا قَدْ اتَّبَعَنَا أَفَتَأْذَنُ لَهُ قَالَ نَعَمْ
Jobir (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Ansorlardan Abu Shuʼayb deb ataluvchi bir kishi bor edi, uning qassob xizmatkori bor edi. U xizmatkoriga: «Bizga taom tayyorla, men Rasululloh ﷺ ni oltovning oltinchisi qilib (chaqirib) taklif etmoqchiman», dedi. Soʻng ularni taklif qildi. Ularga bir kishi ergashib keldi. Shunda Rasululloh ﷺ unga: «Mana bu (kishi) bizga ergashib keldi. Unga ruxsat berasanmi?» dedilar. U: «Ha», dedi.Жобир (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Ансорлардан Абу Шуъайб деб аталувчи бир киши бор эди, унинг қассоб хизматкори бор эди. У хизматкорига: «Бизга таом тайёрла, мен Расулуллоҳ ﷺ ни олтовнинг олтинчиси қилиб (чақириб) таклиф этмоқчиман», деди. Сўнг уларни таклиф қилди. Уларга бир киши эргашиб келди. Шунда Расулуллоҳ ﷺ унга: «Мана бу (киши) бизга эргашиб келди. Унга рухсат берасанми?» дедилар. У: «Ҳа», деди.