حَدَّثَنَا عَبْد اللَّهِ حَدَّثَنِي نَصْرُ بْنُ عَلِيٍّ قَالَ أَخْبَرَنِي مَعْدِيُّ بْنُ سُلَيْمَانَ قَالَ أَتَيْتُ مُطَيْرًا لِأَسْأَلَهُ عَنْ حَدِيثِ ذِي الْيَدَيْنِ فَأَتَيْتُهُ فَسَأَلْتُهُ فَإِذَا هُوَ شَيْخٌ كَبِيرٌ لَا يُنْفِذُ الْحَدِيثَ مِنْ الْكِبَرِ فَقَالَ ابْنُهُ شُعَيْثٌ بَلَى يَا أَبَتِحَدَّثَتْنِي أَنَّ ذَا الْيَدَيْنِ لَقِيَكَ بِذِي خَشَبٍ فَحَدَّثَكَ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ صَلَّى بِهِمْ إِحْدَى صَلَاتَيْ الْعَشِيِّ وَهِيَ الْعَصْرُ رَكْعَتَيْنِ ثُمَّ سَلَّمَ فَخَرَجَ سَرَعَانُ النَّاسِ فَقَالَ أَقَصُرَتْ الصَّلَاةُ وَفِي الْقَوْمِ أَبُو بَكْرٍ وَعُمَرُ فَقَالَ ذُو الْيَدَيْنِ أَقَصُرَتْ الصَّلَاةُ أَمْ نَسِيتَ قَالَ مَا قَصُرَتْ الصَّلَاةُ وَلَا نَسِيتُ ثُمَّ أَقْبَلَ عَلَى أَبِي بَكْرٍ وَعُمَرَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُمَا فَقَالَ مَا يَقُولُ ذُو الْيَدَيْنِ فَقَالَا صَدَقَ يَا رَسُولَ اللَّهِ فَرَجَعَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ وَثَابَ النَّاسُ وَصَلَّى بِهِمْ رَكْعَتَيْنِ ثُمَّ سَلَّمَ ثُمَّ سَجَدَ بِهِمْ سَجْدَتَيْ السَّهْوِ
Maʼdiy ibn Sulaymon aytdi: Men Mutayrning oldiga Zul-Yadayn hadisi haqida soʻrash uchun keldim, kelib undan soʻradim, qarasam, u keksalikdan hadisni oxiriga yetkaza olmaydigan katta yoshli chol ekan. Shunda uning oʻgʻli Shuays: «Ha, ey otajon, sen menga Zul-Yadayn seni Zu Xashabda uchratib, senga Allohning Rasuli ﷺ ularga kechki ikki namozning biri — yaʼni asrni ikki rakat oʻqib berganlarini, soʻng salom berganlarini xabar berganini aytgan eding. Shoshqaloq odamlar chiqib ketishdi, u: ‹Namoz qisqartirildimi?› dedi. Odamlar orasida Abu Bakr va Umar ham bor edi. Zul-Yadayn: ‹Namoz qisqartirildimi, yoki unutdingizmi?› dedi. U zot: ‹Namoz qisqartirilgani ham yoʻq, unutganim ham yoʻq›, dedilar. Soʻng Abu Bakr va Umar (roziyallohu anhumo)ga yuzlanib: ‹Zul-Yadayn nima deyapti?› dedilar. Ikkovlari: ‹Rost aytdi, yo Rasululloh›, dedilar. Shunda Allohning Rasuli ﷺ qaytdilar, odamlar ham qaytishdi, u zot ularga ikki rakat oʻqib berdilar, soʻng salom berdilar, soʻng ular bilan birga sahv sajdasining ikki sajdasini qildilar», dedi.Маъдий ибн Сулаймон айтди: Мен Мутайрнинг олдига Зул-Ядайн ҳадиси ҳақида сўраш учун келдим, келиб ундан сўрадим, қарасам, у кексаликдан ҳадисни охирига етказа олмайдиган катта ёшли чол экан. Шунда унинг ўғли Шуайс: «Ҳа, эй отажон, сен менга Зул-Ядайн сени Зу Хашабда учратиб, сенга Аллоҳнинг Расули ﷺ уларга кечки икки намознинг бири — яъни асрни икки ракат ўқиб берганларини, сўнг салом берганларини хабар берганини айтган эдинг. Шошқалоқ одамлар чиқиб кетишди, у: ‹Намоз қисқартирилдими?› деди. Одамлар орасида Абу Бакр ва Умар ҳам бор эди. Зул-Ядайн: ‹Намоз қисқартирилдими, ёки унутдингизми?› деди. У зот: ‹Намоз қисқартирилгани ҳам йўқ, унутганим ҳам йўқ›, дедилар. Сўнг Абу Бакр ва Умар (розияллоҳу анҳумо)га юзланиб: ‹Зул-Ядайн нима деяпти?› дедилар. Икковлари: ‹Рост айтди, ё Расулуллоҳ›, дедилар. Шунда Аллоҳнинг Расули ﷺ қайтдилар, одамлар ҳам қайтишди, у зот уларга икки ракат ўқиб бердилар, сўнг салом бердилар, сўнг улар билан бирга саҳв саждасининг икки саждасини қилдилар», деди.