حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ عَنْ سُفْيَانَ عَنْ وَاصِلٍ عَنْ أَبِي وَائِلٍ قَالَجَلَسْتُ إِلَى شَيْبَةَ بْنِ عُثْمَانَ فِي هَذَا الْمَسْجِدِ فَقَالَ جَلَسَ إِلَيَّ عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ مَجْلِسَكَ هَذَا فَقَالَ لَقَدْ هَمَمْتُ أَنْ لَا أَدَعَ فِيهَا صَفْرَاءَ وَلَا بَيْضَاءَ إِلَّا قَسَمْتُهَا بَيْنَ الْمُسْلِمِينَ قَالَ قُلْتُ مَا أَنْتَ بِفَاعِلٍ قَالَ لِمَ قُلْتُ لَمْ يَفْعَلْهُ صَاحِبَاكَ قَالَ هُمَا الْمَرْءَانِ يُقْتَدَى بِهِمَا
Abu Voil (rahimahulloh) aytdi: Men ushbu masjidda Shayba ibn Usmonning huzurida oʻtirdim. U: «Sening ushbu oʻtirgan joyingda Umar ibn al-Xattob mening huzurimda oʻtirgan va: ‹Men u yerdagi sariq (oltin) va oq (kumush)dan birortasini qoldirmay, hammasini musulmonlar oʻrtasida taqsimlamoqchi boʻldim›, degan edi. Men: ‹Sen bunday qilmaysan›, dedim. U: ‹Nega?› dedi. Men: ‹Buni sening ikki sohibing qilmaganlar›, dedim. U: ‹Ular ergashiladigan ikki zotdir›, dedi», dedi.Абу Воил (раҳимаҳуллоҳ) айтди: Мен ушбу масжидда Шайба ибн Усмоннинг ҳузурида ўтирдим. У: «Сенинг ушбу ўтирган жойингда Умар ибн ал-Хаттоб менинг ҳузуримда ўтирган ва: ‹Мен у ердаги сариқ (олтин) ва оқ (кумуш)дан бирортасини қолдирмай, ҳаммасини мусулмонлар ўртасида тақсимламоқчи бўлдим›, деган эди. Мен: ‹Сен бундай қилмайсан›, дедим. У: ‹Нега?› деди. Мен: ‹Буни сенинг икки соҳибинг қилмаганлар›, дедим. У: ‹Улар эргашиладиган икки зотдир›, деди», деди.