حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنِ الْحَكَمِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ نَافِعٍ، قَالَ عَادَ أَبُو مُوسَى الْأَشْعَرِيُّ الْحَسَنَ بْنَ عَلِيِّ بْنِ أَبِي طَالِبٍ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ فَقَالَ لَهُ عَلِيٌّ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ أَعَائِدًا جِئْتَ أَمْ زَائِرًا قَالَ لَا بَلْ جِئْتُ عَائِدًا قَالَ عَلِيٌّ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ أَمَا إِنَّهُ مَا مِنْ مُسْلِمٍ يَعُودُ مَرِيضًا إِلَّا خَرَجَ مَعَهُ سَبْعُونَ أَلْفَ مَلَكٍ كُلُّهُمْ يَسْتَغْفِرُ لَهُ إِنْ كَانَ مُصْبِحًا حَتَّى يُمْسِيَ وَكَانَ لَهُ خَرِيفٌ فِي الْجَنَّةِ وَإِنْ كَانَ مُمْسِيًا خَرَجَ مَعَهُ سَبْعُونَ أَلْفَ مَلَكٍ كُلُّهُمْ يَسْتَغْفِرُ لَهُ حَتَّى يُصْبِحَ وَكَانَ لَهُ خَرِيفٌ فِي الْجَنَّةِ.
Ali (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Abu Muso al-Ashʼariy kasal boʻlgan Hasan ibn Ali ibn Abu Tolibni koʻrgani keldi. Ali (roziyallohu anhu) unga: «Kasal koʻrgani keldingmi yoki ziyorat qilgani keldingmi?», dedi. U: «Yoʻq, balki kasal koʻrgani keldim», dedi. Ali (roziyallohu anhu): «Ogoh boʻlingki, qaysi bir musulmon biror kasalni koʻrgani borsa, albatta u bilan birga yetmish ming farishta chiqadi, ularning barchasi unga magʻfirat soʻrab turadi. Agar ertalab borgan boʻlsa, kechgacha, agar kechqurun borgan boʻlsa, tonggacha shunday boʻladi va u uchun jannatda bogʻ boʻladi», dedi.Али (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Абу Мусо ал-Ашъарий касал бўлган Ҳасан ибн Али ибн Абу Толибни кўргани келди. Али (розияллоҳу анҳу) унга: «Касал кўргани келдингми ёки зиёрат қилгани келдингми?», деди. У: «Йўқ, балки касал кўргани келдим», деди. Али (розияллоҳу анҳу): «Огоҳ бўлингки, қайси бир мусулмон бирор касални кўргани борса, албатта у билан бирга етмиш минг фаришта чиқади, уларнинг барчаси унга мағфират сўраб туради. Агар эрталаб борган бўлса, кечгача, агар кечқурун борган бўлса, тонггача шундай бўлади ва у учун жаннатда боғ бўлади», деди.