حَدَّثَنَا أَبُو الْيَمَانِ قَالَ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ عَيَّاشٍ عَنْ يَحْيَى بْنِ أَبِي عَمْرٍو السَّيْبَانِيِّ عَنْ أَبِي سَلَّامٍ الدِّمَشْقِيِّ وَعَمْرِو بْنِ عَبْدِ اللَّهِ أَنَّهُمَا سَمِعَا أَبَا أُمَامَةَ الْبَاهِلِيَّ يُحَدِّثُ عَنْ حَدِيثِ عَمْرِو بْنِ عَبَسَةَ السُّلَمِيِّ قَالَرَغِبْتُ عَنْ آلِهَةِ قَوْمِي فِي الْجَاهِلِيَّةِ فَذَكَرَ الْحَدِيثَ قَالَ فَسَأَلْتُ عَنْهُ فَوَجَدْتُهُ مُسْتَخْفِيًا بِشَأْنِهِ فَتَلَطَّفْتُ لَهُ حَتَّى دَخَلْتُ عَلَيْهِ فَسَلَّمْتُ عَلَيْهِ فَقُلْتُ لَهُ مَا أَنْتَ فَقَالَ نَبِيٌّ فَقُلْتُ وَمَا النَّبِيُّ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ فَقُلْتُ وَمَنْ أَرْسَلَكَ قَالَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ قُلْتُ بِمَاذَا أَرْسَلَكَ فَقَالَ بِأَنْ تُوصَلَ الْأَرْحَامُ وَتُحْقَنَ الدِّمَاءُ وَتُؤَمَّنَ السُّبُلُ وَتُكَسَّرَ الْأَوْثَانُ وَيُعْبَدَ اللَّهُ وَحْدَهُ لَا يُشْرَكُ بِهِ شَيْءٌ قُلْتُ نِعْمَ مَا أَرْسَلَكَ بِهِ وَأُشْهِدُكَ أَنِّي قَدْ آمَنْتُ بِكَ وَصَدَّقْتُكَ أَفَأَمْكُثُ مَعَكَ أَمْ مَا تَرَى فَقَالَ قَدْ تَرَى كَرَاهَةَ النَّاسِ لِمَا جِئْتُ بِهِ فَامْكُثْ فِي أَهْلِكَ فَإِذَا سَمِعْتُمْ بِي قَدْ خَرَجْتُ مَخْرَجِي فَأْتِنِي فَذَكَرَ الْحَدِيثَ
Abu Umoma al-Bohiliy Amr ibn Abasa as-Sulamiy (roziyallohu anhu)ning hadisidan rivoyat qildi: U aytdi: Men johiliyatda qavmimning maʼbudlaridan yuz oʻgirdim — va hadisni zikr qildi. U aytdi: Men u haqda soʻradim va uni oʻz ishini yashirib yurgan holda topdim. Men muloyimlik bilan harakat qilib, nihoyat uning huzuriga kirdim va unga salom berib: «Sen kimsan?» dedim. U: «Nabiyman», dedi. Men: «Nabiy nima?» dedim. U: «Allohning Rasuli», dedi. Men: «Seni kim yubordi?» dedim. U: «Aziz va jalil Alloh», dedi. Men: «Seni nima bilan yubordi?» dedim. U: «Qarindoshlik aloqalari ulanishi, qonlar toʻkilmasligi, yoʻllar xavfsiz boʻlishi, butlar sindirilishi va Allohning Oʻziga — Unga hech narsa sherik qilinmagan holda — ibodat qilinishi bilan», dedi. Men: «Seni yuborgan narsasi nechogʻli yaxshi! Men senga iymon keltirganimga va seni tasdiqlaganimga seni guvoh qilaman. Sen bilan qolaymi yoki nima deb koʻrasan?» dedim. U: «Men keltirgan narsani odamlar yoqtirmayotganini koʻrib turibsan; ahling ichida turgin, qachon men oʻz chiqishimni qilib chiqqanimni eshitsang, mening oldimga kel», dedi — va hadisni zikr qildi.Абу Умома ал-Боҳилий Амр ибн Абаса ас-Суламий (розияллоҳу анҳу)нинг ҳадисидан ривоят қилди: У айтди: Мен жоҳилиятда қавмимнинг маъбудларидан юз ўгирдим — ва ҳадисни зикр қилди. У айтди: Мен у ҳақда сўрадим ва уни ўз ишини яшириб юрган ҳолда топдим. Мен мулойимлик билан ҳаракат қилиб, ниҳоят унинг ҳузурига кирдим ва унга салом бериб: «Сен кимсан?» дедим. У: «Набийман», деди. Мен: «Набий нима?» дедим. У: «Аллоҳнинг Расули», деди. Мен: «Сени ким юборди?» дедим. У: «Азиз ва жалил Аллоҳ», деди. Мен: «Сени нима билан юборди?» дедим. У: «Қариндошлик алоқалари уланиши, қонлар тўкилмаслиги, йўллар хавфсиз бўлиши, бутлар синдирилиши ва Аллоҳнинг Ўзига — Унга ҳеч нарса шерик қилинмаган ҳолда — ибодат қилиниши билан», деди. Мен: «Сени юборган нарсаси нечоғли яхши! Мен сенга иймон келтирганимга ва сени тасдиқлаганимга сени гувоҳ қиламан. Сен билан қолайми ёки нима деб кўрасан?» дедим. У: «Мен келтирган нарсани одамлар ёқтирмаётганини кўриб турибсан; аҳлинг ичида тургин, қачон мен ўз чиқишимни қилиб чиққанимни эшитсанг, менинг олдимга кел», деди — ва ҳадисни зикр қилди.