حَدَّثَنَا حَجَّاجٌ قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ قَالَ سَمِعْتُ أَبَا الْجُودِيِّ يُحَدِّثُ عَنِ ابْنِ الْمُهَاجِرِ عَنِ الْمِقْدَامِ بْنِ مَعْدِي كَرِبَ أَبِي كَرِيمَةَعَنْ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَيُّمَا مُسْلِمٍ أَضَافَ قَوْمًا فَأَصْبَحَ الضَّيْفُ مَحْرُومًا فَإِنَّ حَقٌّ عَلَى كُلِّ مُسْلِمٍ نَصْرَهُ حَتَّى يَأْخُذَ بِقِرَى لَيْلَتِهِ مِنْ زَرْعِهِ وَمَالِهِ
Miqdom ibn Maʼdiykarib — Abu Karima (roziyallohu anhu)dan, Nabiy ﷺdan rivoyat qilinadi: «Qaysi bir musulmon bir qavmnikiga mehmon boʻlsa-yu, mehmon (mehmondorchilikdan) mahrum holda tongni qarshilasa, har bir musulmon zimmasida unga yordam berish — ekinidan va molidan oʻsha bir kechalik mehmondorchiligini undirib berish — haqdir.»Миқдом ибн Маъдийкариб — Абу Карима (розияллоҳу анҳу)дан, Набий ﷺдан ривоят қилинади: «Қайси бир мусулмон бир қавмникига меҳмон бўлса-ю, меҳмон (меҳмондорчиликдан) маҳрум ҳолда тонгни қаршиласа, ҳар бир мусулмон зиммасида унга ёрдам бериш — экинидан ва молидан ўша бир кечалик меҳмондорчилигини ундириб бериш — ҳақдир.»