حَدَّثَنَا أَبُو أَحْمَدَ مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ الزُّبَيْرِيُّ حَدَّثَنَا أَيْمَنُ بْنُ نَابِلٍ حَدَّثَنَا قُدَامَةُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ الْكِلَابِيُّأَنَّهُ رَأَى رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ رَمَى الْجَمْرَةَ جَمْرَةَ الْعَقَبَةِ مِنْ بَطْنِ الْوَادِي يَوْمَ النَّحْرِ عَلَى نَاقَةٍ لَهُ صَهْبَاءَ لَا ضَرْبَ وَلَا طَرْدَ وَلَا إِلَيْكَ إِلَيْكَحَدَّثَنَا قُرَّانٌ فِي الْحَدِيثِ قَالَ يَرْمِي الْجِمَارَ عَلَى نَاقَةٍ لَهُ
Qudoma ibn Abdulloh al-Kilobiy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, u Rasululloh ﷺni Nahr kuni vodiy ichidan Aqaba jamrasiga oʻzlarining qizgʻish tusli tuyalari ustida tosh otganlarini koʻrgan. Na kaltaklash, na haydash, na ‹naringga, naringga› deyish bor edi. Qurron bu hadisda: «Oʻzlarining tuyalari ustida jamralarga tosh otar edilar», dedi.Қудома ибн Абдуллоҳ ал-Килобий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, у Расулуллоҳ ﷺни Наҳр куни водий ичидан Ақаба жамрасига ўзларининг қизғиш тусли туялари устида тош отганларини кўрган. На калтаклаш, на ҳайдаш, на ‹нарингга, нарингга› дейиш бор эди. Қуррон бу ҳадисда: «Ўзларининг туялари устида жамраларга тош отар эдилар», деди.