حَدَّثَنَا زَيْدُ بْنُ الْحُبَابِ حَدَّثَنَا مُعَاوِيَةُ بْنُ صَالِحٍ حَدَّثَنَا الْعَلَاءُ بْنُ الْحَارِثِ عَنْ الْقَاسِمِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ مَوْلَى مُعَاوِيَةَ بْنِ أَبِي سُفْيَانَ عَنْ عُقْبَةَ بْنِ عَامِرٍ قَالَكُنْتُ أَقُودُ بِرَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ نَاقَتَهُ قَالَ فَقَالَ لِي أَلَا أُعَلِّمُكَ سُورَتَيْنِ لَمْ يُقْرَأْ بِمِثْلِهِمَا قُلْتُ بَلَى فَعَلَّمَنِي قُلْ أَعُوذُ بِرَبِّ النَّاسِ وَقُلْ أَعُوذُ بِرَبِّ الْفَلَقِ فَلَمْ يَرَنِي أُعْجِبْتُ بِهِمَا فَلَمَّا نَزَلَ الصُّبْحَ فَقَرَأَ بِهِمَا ثُمَّ قَالَ لِي كَيْفَ رَأَيْتَ يَا عُقْبَةُ
Uqba ibn Omir (roziyallohu anhu) aytdi: Men Rasululloh ﷺning tuyalarini yetaklab borar edim. U zot menga: «Senga mislida (biror narsa) oʻqilmagan ikki surani oʻrgatmaymi?» dedilar. Men: «Ha», dedim. Shunda menga {Qul aʼuzu bi-Rabbin-nos} va {Qul aʼuzu bi-Rabbil-falaq}ni oʻrgatdilar. U zot mening ulardan uncha xursand boʻlmaganimni koʻrdilar. Bomdodga tushganlarida, ular bilan (namoz) oʻqidilar, soʻng menga: «Qanday koʻrding, ey Uqba?» dedilar.Уқба ибн Омир (розияллоҳу анҳу) айтди: Мен Расулуллоҳ ﷺнинг туяларини етаклаб борар эдим. У зот менга: «Сенга мислида (бирор нарса) ўқилмаган икки сурани ўргатмайми?» дедилар. Мен: «Ҳа», дедим. Шунда менга {Қул аъузу би-Раббин-нос} ва {Қул аъузу би-Раббил-фалақ}ни ўргатдилар. У зот менинг улардан унча хурсанд бўлмаганимни кўрдилар. Бомдодга тушганларида, улар билан (намоз) ўқидилар, сўнг менга: «Қандай кўрдинг, эй Уқба?» дедилар.