حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ عَنِ الْجُرَيْرِيِّ عَنْ أَبِي صَخْرٍ الْعُقَيْلِيِّ حَدَّثَنِي رَجُلٌ مِنَ الْأَعْرَابِ قَالَجَلَبْتُ جَلُوبَةً إِلَى الْمَدِينَةِ فِي حَيَاةِ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَلَمَّا فَرَغْتُ مِنْ بَيْعَتِي قُلْتُ لَأَلْقَيَنَّ هَذَا الرَّجُلَ فَلَأَسْمَعَنَّ مِنْهُ قَالَ فَتَلَقَّانِي بَيْنَ أَبِي بَكْرٍ وَعُمَرَ يَمْشُونَ فَتَبِعْتُهُمْ فِي أَقْفَائِهِمْ حَتَّى أَتَوْا عَلَى رَجُلٍ مِنْ الْيَهُودِ نَاشِرًا التَّوْرَاةَ يَقْرَؤُهَا يُعَزِّي بِهَا نَفْسَهُ عَلَى ابْنٍ لَهُ فِي الْمَوْتِ كَأَحْسَنِ الْفِتْيَانِ وَأَجْمَلِهِ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَنْشُدُكَ بِالَّذِي أَنْزَلَ التَّوْرَاةَ هَلْ تَجِدُ فِي كِتَابِكَ ذَا صِفَتِي وَمَخْرَجِي فَقَالَ بِرَأْسِهِ هَكَذَا أَيْ لَا فَقَالَ ابْنُهُ إِنِّي وَالَّذِي أَنْزَلَ التَّوْرَاةَ إِنَّا لَنَجِدُ فِي كِتَابِنَا صِفَتَكَ وَمَخْرَجَكَ وَأَشْهَدُ أَنَّ لَا إِلَهَ إِلَّا اللَّهُ وَأَنَّكَ رَسُولُ اللَّهِ فَقَالَ أَقِيمُوا الْيَهُودَ عَنْ أَخِيكُمْ ثُمَّ وَلِيَ كَفَنَهُ وَحَنَّطَهُ وَصَلَّى عَلَيْهِ
Aʼrobiylardan bir kishi menga hadis aytib dedi: Men Rasululloh ﷺning hayotlik chogʻlarida Madinaga savdo moli olib bordim. Savdomni tugatgach: «Albatta bu kishi bilan uchrashaman va undan (bir narsa) eshitaman», dedim. U zot Abu Bakr bilan Umar oʻrtalarida yurgan holda menga roʻpara boʻldilar. Men ularning orqalaridan ergashdim, toki ular Tavrotni yozib, oʻqib oʻtirgan bir yahudiyning oldiga keldilar. U yigitlarning eng koʻrkami va goʻzali boʻlgan oʻlim toʻshagidagi oʻgʻli sabab oʻzini shu bilan tasalli qilar edi. Rasululloh ﷺ: «Tavrotni nozil qilgan Zot bilan qasam berib soʻrayman: kitobingda mening sifatim va chiqishimni topasanmi?» dedilar. U boshi bilan: yoʻq, degan ishorani qildi. Shunda uning oʻgʻli: «Tavrotni nozil qilgan Zotga qasamki, biz kitobimizda sening sifatingni va chiqishingni albatta topamiz. Men Allohdan oʻzga iloh yoʻqligiga va sen Allohning Rasuli ekanligingga guvohlik beraman», dedi. Shunda u zot: «Yahudiylarni birodaringizdan uzoqlashtiringlar», dedilar. Soʻng uni kafanlash va hunutlashni oʻz zimmalariga oldilar va unga janoza namozini oʻqidilar.Аъробийлардан бир киши менга ҳадис айтиб деди: Мен Расулуллоҳ ﷺнинг ҳаётлик чоғларида Мадинага савдо моли олиб бордим. Савдомни тугатгач: «Албатта бу киши билан учрашаман ва ундан (бир нарса) эшитаман», дедим. У зот Абу Бакр билан Умар ўрталарида юрган ҳолда менга рўпара бўлдилар. Мен уларнинг орқаларидан эргашдим, токи улар Тавротни ёзиб, ўқиб ўтирган бир яҳудийнинг олдига келдилар. У йигитларнинг энг кўрками ва гўзали бўлган ўлим тўшагидаги ўғли сабаб ўзини шу билан тасалли қилар эди. Расулуллоҳ ﷺ: «Тавротни нозил қилган Зот билан қасам бериб сўрайман: китобингда менинг сифатим ва чиқишимни топасанми?» дедилар. У боши билан: йўқ, деган ишорани қилди. Шунда унинг ўғли: «Тавротни нозил қилган Зотга қасамки, биз китобимизда сенинг сифатингни ва чиқишингни албатта топамиз. Мен Аллоҳдан ўзга илоҳ йўқлигига ва сен Аллоҳнинг Расули эканлигингга гувоҳлик бераман», деди. Шунда у зот: «Яҳудийларни биродарингиздан узоқлаштиринглар», дедилар. Сўнг уни кафанлаш ва ҳунутлашни ўз зиммаларига олдилар ва унга жаноза намозини ўқидилар.