حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ أَبِي عَدِيٍّ عَنْ حُمَيْدٍ عَنْ بَكْرٍ عَنْ حَمْزَةَ بْنِ الْمُغِيرَةِ بْنِ شُعْبَةَ عَنْ أَبِيهِ قَالَتَخَلَّفَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَقَضَى حَاجَتَهُ فَقَالَ هَلْ مَعَكَ طَهُورٌ قَالَ فَاتَّبَعْتُهُ بِمِيضَأَةٍ فِيهَا مَاءٌ فَغَسَلَ كَفَّيْهِ وَوَجْهَهُ ثُمَّ ذَهَبَ يَحْسِرُ عَنْ ذِرَاعَيْهِ وَكَانَ فِي يَدَيْ الْجُبَّةِ ضِيقٌ فَأَخْرَجَ يَدَيْهِ مِنْ تَحْتِ الْجُبَّةِ فَغَسَلَ ذِرَاعَيْهِ ثُمَّ مَسَحَ عَلَى عِمَامَتِهِ وَخُفَّيْهِ وَرَكِبَ وَرَكِبْتُ رَاحِلَتِي فَانْتَهَيْنَا إِلَى الْقَوْمِ وَقَدْ صَلَّى بِهِمْ عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ عَوْفٍ رَكْعَةً فَلَمَّا أَحَسَّ بِالنَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ ذَهَبَ يَتَأَخَّرُ فَأَوْمَأَ إِلَيْهِ أَنْ يُتِمَّ الصَّلَاةَ وَقَالَ قَدْ أَحْسَنْتَ كَذَلِكَ فَافْعَلْ
Mugʻiyra ibn Shuʼba (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ ortda qolib, hojatlarini ado etdilar va: «Yoningda tahorat suvi bormi?» dedilar. Men suvli idish bilan u zotning ketlaridan bordim. U zot kaftlarini va yuzlarini yuvdilar, soʻng bilaklarini ochmoqchi boʻldilar, ammo jubbaning yenglari tor edi, shuning uchun qoʻllarini jubbaning ostidan chiqardilar va bilaklarini yuvdilar. Soʻng sallalari va maxsilariga mash tortdilar-da, ulovga mindilar; men ham ulovimga mindim. Biz qavmning oldiga yetib kelganimizda, Abdurrahmon ibn Avf ularga bir rakat oʻqib boʻlgan edi. U Nabiy ﷺni sezib qolib, orqaga chekinmoqchi boʻldi. Nabiy ﷺ unga namozni toʻldirishni ishora qildilar va: «Yaxshi qilding, shu tariqa qilaver», dedilar.Муғийра ибн Шуъба (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ ортда қолиб, ҳожатларини адо этдилар ва: «Ёнингда таҳорат суви борми?» дедилар. Мен сувли идиш билан у зотнинг кетларидан бордим. У зот кафтларини ва юзларини ювдилар, сўнг билакларини очмоқчи бўлдилар, аммо жуббанинг енглари тор эди, шунинг учун қўлларини жуббанинг остидан чиқардилар ва билакларини ювдилар. Сўнг саллалари ва махсиларига маш тортдилар-да, уловга миндилар; мен ҳам уловимга миндим. Биз қавмнинг олдига етиб келганимизда, Абдурраҳмон ибн Авф уларга бир ракат ўқиб бўлган эди. У Набий ﷺни сезиб қолиб, орқага чекинмоқчи бўлди. Набий ﷺ унга намозни тўлдиришни ишора қилдилар ва: «Яхши қилдинг, шу тариқа қилавер», дедилар.