حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ عَنِ الْحَكَمِ قَالَ فَحَدَّثَنِي بِهِ ابْنُ أَبِي لَيْلَى قَالَ فَحَدَّثَ أَنَّ الْبَرَاءَ بْنَ عَازِبٍ قَالَكَانَتْ صَلَاةُ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِذَا صَلَّى فَرَكَعَ وَإِذَا رَفَعَ رَأْسَهُ مِنْ الرُّكُوعِ وَإِذَا سَجَدَ وَإِذَا رَفَعَ رَأْسَهُ مِنْ السُّجُودِ وَبَيْنَ السَّجْدَتَيْنِ قَرِيبًا مِنْ السَّوَاءِ
Baro ibn Ozib (roziyallohu anhumo) aytdi: Rasululloh ﷺning namozlari — rukuʼ qilganlarida, rukuʼdan boshlarini koʻtarganlarida, sajda qilganlarida, sajdadan boshlarini koʻtarganlarida va ikki sajda orasida — bir-biriga deyarli teng (uzunlikda) boʻlar edi.Баро ибн Озиб (розияллоҳу анҳумо) айтди: Расулуллоҳ ﷺнинг намозлари — рукуъ қилганларида, рукуъдан бошларини кўтарганларида, сажда қилганларида, саждадан бошларини кўтарганларида ва икки сажда орасида — бир-бирига деярли тенг (узунликда) бўлар эди.