حَدَّثَنَا أَسْبَاطٌ قَالَ حَدَّثَنَا مُطَرِّفٌ عَن أَبِي الْجَهْمِ عَن الْبَرَاءِ بْنِ عَازِبٍ قَالَإِنِّي لَأَطُوفُ عَلَى إِبِلٍ ضَلَّتْ لِي فِي عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَأَنَا أَجُولُ فِي أَبْيَاتٍ فَإِذَا أَنَا بِرَكْبٍ وَفَوَارِسَ إِذْ جَاءُوا فَطَافُوا بِفِنَائِي فَاسْتَخْرَجُوا رَجُلًا فَمَا سَأَلُوهُ وَلَا كَلَّمُوهُ حَتَّى ضَرَبُوا عُنُقَهُ فَلَمَّا ذَهَبُوا سَأَلْتُ عَنْهُ فَقَالُوا عَرَّسَ بِامْرَأَةِ أَبِيهِ
Baro ibn Ozib (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Men Rasululloh ﷺning zamonlarida yoʻqolgan tuyalarimni izlab yurar edim. Uylar orasida aylanib yurganimda, birdan bir karvon va otliqlarga duch keldim. Ular kelib, hovlim atrofini aylanib chiqdilar va bir kishini (tashqariga) chiqardilar. Ular undan hech narsa soʻramadilar, u bilan gaplashmadilar ham — uning boʻynini urdilar. Ular ketganlarida, men u haqda soʻradim. Ular: «U otasining ayoli bilan nikohlangan edi», dedilar.Баро ибн Озиб (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Мен Расулуллоҳ ﷺнинг замонларида йўқолган туяларимни излаб юрар эдим. Уйлар орасида айланиб юрганимда, бирдан бир карвон ва отлиқларга дуч келдим. Улар келиб, ҳовлим атрофини айланиб чиқдилар ва бир кишини (ташқарига) чиқардилар. Улар ундан ҳеч нарса сўрамадилар, у билан гаплашмадилар ҳам — унинг бўйнини урдилар. Улар кетганларида, мен у ҳақда сўрадим. Улар: «У отасининг аёли билан никоҳланган эди», дедилар.