حَدَّثَنَا وَكِيعٌ قَالَ حَدَّثَنَا مِسْعَرٌ عَن ثَابِتِ بْنِ عُبَيْدٍ عَن ابْنِ الْبَرَاءِ عَن الْبَرَاءِ قَالَكُنَّا إِذَا صَلَّيْنَا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ مِمَّا أَحَبَّ أَوْ نُحِبُّ أَنْ نَقُومَ عَنْ يَمِينِهِ وَسَمِعْتُهُ يَقُولُ رَبِّ قِنِي عَذَابَكَ يَوْمَ تَجْمَعُ عِبَادَكَ أَوْ تَبْعَثُ عِبَادَكَ
Baro (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Biz Rasululloh ﷺ bilan namoz oʻqiganimizda, u zotning oʻng tomonlarida turishimiz — u zot yaxshi koʻrgan yoki biz yaxshi koʻrgan (narsa) edi. Men u zotning: «Robbim! Bandalaringni jamlagan — yoki: tiriltirgan — kuningda meni azobingdan saqlagin», deganlarini eshitdim.Баро (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Биз Расулуллоҳ ﷺ билан намоз ўқиганимизда, у зотнинг ўнг томонларида туришимиз — у зот яхши кўрган ёки биз яхши кўрган (нарса) эди. Мен у зотнинг: «Роббим! Бандаларингни жамлаган — ёки: тирилтирган — кунингда мени азобингдан сақлагин», деганларини эшитдим.