حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ حَدَّثَنَا ابْنُ عَجْلَانَ حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ يَحْيَى بْنِ خَلَّادٍ عَنْ أَبِيهِ عَنْ عَمِّهِ وَكَانَ بَدْرِيًّا قَالَكُنَّا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فِي الْمَسْجِدِ فَدَخَلَ رَجُلٌ فَصَلَّى فِي نَاحِيَةِ الْمَسْجِدِ فَجَعَلَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَرْمُقُهُ ثُمَّ جَاءَ فَسَلَّمَ فَرَدَّ عَلَيْهِ وَقَالَ ارْجِعْ فَصَلِّ فَإِنَّكَ لَمْ تُصَلِّ قَالَ مَرَّتَيْنِ أَوْ ثَلَاثًا فَقَالَ لَهُ فِي الثَّالِثَةِ أَوْ فِي الرَّابِعَةِ وَالَّذِي بَعَثَكَ بِالْحَقِّ لَقَدْ أَجْهَدْتُ نَفْسِي فَعَلِّمْنِي وَأَرِنِي فَقَالَ لَهُ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِذَا أَرَدْتَ أَنْ تُصَلِّيَ فَتَوَضَّأْ فَأَحْسِنْ وُضُوءَكَ ثُمَّ اسْتَقْبِلْ الْقِبْلَةَ ثُمَّ كَبِّرْ ثُمَّ اقْرَأْ ثُمَّ ارْكَعْ حَتَّى تَطْمَئِنَّ رَاكِعًا ثُمَّ ارْفَعْ حَتَّى تَطْمَئِنَّ قَائِمًا ثُمَّ اسْجُدْ حَتَّى تَطْمَئِنَّ سَاجِدًا ثُمَّ ارْفَعْ حَتَّى تَطْمَئِنَّ جَالِسًا ثُمَّ اسْجُدْ حَتَّى تَطْمَئِنَّ سَاجِدًا ثُمَّ قُمْ فَإِذَا أَتْمَمْتَ صَلَاتَكَ عَلَى هَذَا فَقَدْ أَتْمَمْتَهَا وَمَا انْتَقَصْتَ مِنْ هَذَا مِنْ شَيْءٍ فَإِنَّمَا تُنْقِصُهُ مِنْ صَلَاتِكَ
Ali ibn Yahyo ibn Xallod otasidan, u amakisidan — u Badrda qatnashgan edi — rivoyat qiladi: Biz Rasululloh ﷺ bilan masjidda edik. Bir kishi kirib, masjidning bir chetida namoz oʻqidi. Rasululloh ﷺ unga qarab turdilar. Soʻng u kelib salom berdi, u zot alik oldilar va: «Qaytib borib namoz oʻqi, chunki sen namoz oʻqimading», dedilar. Buni ikki yoki uch marta (takrorladilar). Uchinchisida yoki toʻrtinchisida u kishi: «Sizni haq bilan yuborgan Zotga qasamki, men oʻzimni qiynab urindim; menga oʻrgating va koʻrsating», dedi. Nabiy ﷺ unga: «Namoz oʻqimoqchi boʻlsang, tahorat qil va tahoratingni chiroyli qil, soʻng qiblaga yuzlan, soʻng takbir ayt, soʻng qiroat qil, soʻng rukuʼda tinchlanguningcha rukuʼ qil, soʻng tik turib tinchlanguningcha bosh koʻtar, soʻng sajdada tinchlanguningcha sajda qil, soʻng oʻtirgan holda tinchlanguningcha bosh koʻtar, soʻng sajdada tinchlanguningcha sajda qil, soʻng tur. Namozingni shu tarzda tamomlasang, uni mukammal qilgan boʻlasan; bundan biror narsani kamaytirsang, faqat oʻz namozingdan kamaytirasan», dedilar.Али ибн Яҳё ибн Халлод отасидан, у амакисидан — у Бадрда қатнашган эди — ривоят қилади: Биз Расулуллоҳ ﷺ билан масжидда эдик. Бир киши кириб, масжиднинг бир четида намоз ўқиди. Расулуллоҳ ﷺ унга қараб турдилар. Сўнг у келиб салом берди, у зот алик олдилар ва: «Қайтиб бориб намоз ўқи, чунки сен намоз ўқимадинг», дедилар. Буни икки ёки уч марта (такрорладилар). Учинчисида ёки тўртинчисида у киши: «Сизни ҳақ билан юборган Зотга қасамки, мен ўзимни қийнаб уриндим; менга ўргатинг ва кўрсатинг», деди. Набий ﷺ унга: «Намоз ўқимоқчи бўлсанг, таҳорат қил ва таҳоратингни чиройли қил, сўнг қиблага юзлан, сўнг такбир айт, сўнг қироат қил, сўнг рукуъда тинчлангунингча рукуъ қил, сўнг тик туриб тинчлангунингча бош кўтар, сўнг саждада тинчлангунингча сажда қил, сўнг ўтирган ҳолда тинчлангунингча бош кўтар, сўнг саждада тинчлангунингча сажда қил, сўнг тур. Намозингни шу тарзда тамомласанг, уни мукаммал қилган бўласан; бундан бирор нарсани камайтирсанг, фақат ўз намозингдан камайтирасан», дедилар.