حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ عُمَرَ حَدَّثَنَا أُسَامَةُ بْنُ زَيْدٍ عَنِ الزُّهْرِيِّ أَنَّهُ سَمِعَ عَبْدَ الرَّحْمَنِ بْنَ أَزْهَرَ يَقُولُرَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ غَزَاةَ الْفَتْحِ وَأَنَا غُلَامٌ شَابٌّ يَتَخَلَّلُ النَّاسَ يَسْأَلُ عَنْ مَنْزِلِ خَالِدِ بْنِ الْوَلِيدِ فَأُتِيَ بِشَارِبٍ فَأَمَرَ بِهِ فَضَرَبُوهُ بِمَا فِي أَيْدِيهِمْ فَمِنْهُمْ مَنْ ضَرَبَهُ بِنَعْلِهِ وَمِنْهُمْ مَنْ ضَرَبَهُ بِعَصًا وَمِنْهُمْ مَنْ ضَرَبَهُ بِسَوْطٍ وَحَثَا عَلَيْهِ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ التُّرَابَ
Abdurrahmon ibn Azhar (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: U aytadi: Men yosh bola edim, fath gʻazotida Rasululloh ﷺni koʻrdim, u zot Xolid ibnul-Validning manzilini soʻrab, odamlar orasidan oʻtib borar edilar. Shu payt oldilariga aroq ichgan bir kishi keltirildi, u zot buyurdilar, ular esa uni qoʻllaridagi narsalar bilan urdilar. Ulardan baʼzilari uni poyabzali bilan urdi, baʼzilari hassa bilan urdi, baʼzilari qamchi bilan urdi. Rasululloh ﷺ esa uning ustiga tuproq sepdilar.Абдурраҳмон ибн Азҳар (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: У айтади: Мен ёш бола эдим, фатҳ ғазотида Расулуллоҳ ﷺни кўрдим, у зот Холид ибнул-Валиднинг манзилини сўраб, одамлар орасидан ўтиб борар эдилар. Шу пайт олдиларига ароқ ичган бир киши келтирилди, у зот буюрдилар, улар эса уни қўлларидаги нарсалар билан урдилар. Улардан баъзилари уни поябзали билан урди, баъзилари ҳасса билан урди, баъзилари қамчи билан урди. Расулуллоҳ ﷺ эса унинг устига тупроқ сепдилар.