حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ عَنْ قَتَادَةَ عَنْ حُمَيْدِ بْنِ هِلَالٍ عَنْ جَرِيرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ الْبَجَلِيِّأَنَّ رَجُلًا مِنْ الْأَنْصَارِ جَاءَ إِلَى النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ بِصُرَّةٍ مِنْ ذَهَبٍ تَمْلَأُ مَا بَيْنَ أَصَابِعِهِ فَقَالَ هَذِهِ فِي سَبِيلِ اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ ثُمَّ قَامَ أَبُو بَكْرٍ رَضِيَ اللَّهُ تَعَالَى عَنْهُ فَأَعْطَوْا فَأَعْطَى ثُمَّ قَامَ عُمَرُ رَضِيَ اللَّهُ تَعَالَى عَنْهُ فَأَعْطَوْا فَأَعْطَى ثُمَّ قَامَ الْمُهَاجِرُونَ فَأَعْطَوْا قَالَ فَأَشْرَقَ وَجْهُ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ حَتَّى رَأَيْتُ الْإِشْرَاقَ فِي وَجْنَتَيْهِ ثُمَّ قَالَ مَنْ سَنَّ سُنَّةً صَالِحَةً فِي الْإِسْلَامِ فَعُمِلَ بِهَا بَعْدَهُ كَانَ لَهُ مِثْلُ أُجُورِهِمْ مِنْ غَيْرِ أَنْ يُنْتَقَصَ مِنْ أُجُورِهِمْ شَيْءٌ وَمَنْ سَنَّ فِي الْإِسْلَامِ سُنَّةً سَيِّئَةً فَعُمِلَ بِهَا بَعْدَهُ كَانَ عَلَيْهِ مِثْلُ أَوْزَارِهِمْ مِنْ غَيْرِ أَنْ يُنْتَقَصَ مِنْ أَوْزَارِهِمْ شَيْءٌ
Jarir ibn Abdulloh al-Bajaliy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, ansorlardan bir kishi Nabiy ﷺ huzurlariga barmoqlari orasini toʻldiradigan bir tugun oltin keltirib: «Bu — Alloh azza va jalla yoʻlida», dedi. Soʻng Abu Bakr (roziyallohu anhu) turdi va (odamlar) berdilar, u ham berdi. Keyin Umar (roziyallohu anhu) turdi va (odamlar) berdilar, u ham berdi. Soʻng muhojirlar turib berdilar. (Roviy) dedi: Shunda Rasululloh ﷺ ning yuzlari shu qadar yorishdiki, men u zotning yuzlaridagi nurni koʻrdim. Soʻng u zot: «Kim Islomda yaxshi bir sunnat boshlab bersa va undan keyin unga amal qilinsa, unga — ularning ajrlaridan biror narsa kamaymagan holda — ularning ajri kabi ajr boʻladi. Kim Islomda yomon bir sunnat boshlab bersa va undan keyin unga amal qilinsa, uning zimmasiga — ularning gunohlaridan biror narsa kamaymagan holda — ularning gunohi kabi gunoh boʻladi», dedilar.Жарир ибн Абдуллоҳ ал-Бажалий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, ансорлардан бир киши Набий ﷺ ҳузурларига бармоқлари орасини тўлдирадиган бир тугун олтин келтириб: «Бу — Аллоҳ азза ва жалла йўлида», деди. Сўнг Абу Бакр (розияллоҳу анҳу) турди ва (одамлар) бердилар, у ҳам берди. Кейин Умар (розияллоҳу анҳу) турди ва (одамлар) бердилар, у ҳам берди. Сўнг муҳожирлар туриб бердилар. (Ровий) деди: Шунда Расулуллоҳ ﷺ нинг юзлари шу қадар ёришдики, мен у зотнинг юзларидаги нурни кўрдим. Сўнг у зот: «Ким Исломда яхши бир суннат бошлаб берса ва ундан кейин унга амал қилинса, унга — уларнинг ажрларидан бирор нарса камаймаган ҳолда — уларнинг ажри каби ажр бўлади. Ким Исломда ёмон бир суннат бошлаб берса ва ундан кейин унга амал қилинса, унинг зиммасига — уларнинг гуноҳларидан бирор нарса камаймаган ҳолда — уларнинг гуноҳи каби гуноҳ бўлади», дедилар.