حَدَّثَنَا هُشَيْمٌ أَخْبَرَنَا الشَّيْبَانِيُّ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي أَوْفَى قَالَكُنَّا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فِي سَفَرٍ فِي شَهْرِ رَمَضَانَ فَلَمَّا غَابَتْ الشَّمْسُ قَالَ انْزِلْ يَا فُلَانُ فَاجْدَحْ لَنَا قَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ عَلَيْكَ نَهَارٌ قَالَ انْزِلْ فَاجْدَحْ قَالَ فَفَعَلَ فَنَاوَلَهُ فَشَرِبَ فَلَمَّا شَرِبَ أَوْمَأَ بِيَدِهِ إِلَى الْمَغْرِبِ فَقَالَ إِذَا غَرَبَتْ الشَّمْسُ هَاهُنَا جَاءَ اللَّيْلُ مِنْ هَاهُنَا فَقَدْ أَفْطَرَ الصَّائِمُ
Abdulloh ibn Abu Avfo (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Biz Ramazon oyida safarda Rasululloh ﷺ bilan birga edik. Quyosh botganda, u zot: «Ey falonchi, (ulovdan) tush va bizga saviqni suvga qorishtirib ber», dedilar. U: «Yo Rasululloh, hali kunduz-ku», dedi. U zot: «Tush va qorishtirib ber», dedilar. U shunday qildi va (idishni) u zotga uzatdi, u zot ichdilar. Ichgach, qoʻllari bilan magʻrib tomonga ishora qilib: «Quyosh mana bu tomondan botsa, tun mana bu tomondan kelsa, roʻzador roʻzasini ochibdi», dedilar.Абдуллоҳ ибн Абу Авфо (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Биз Рамазон ойида сафарда Расулуллоҳ ﷺ билан бирга эдик. Қуёш ботганда, у зот: «Эй фалончи, (уловдан) туш ва бизга савиқни сувга қориштириб бер», дедилар. У: «Ё Расулуллоҳ, ҳали кундуз-ку», деди. У зот: «Туш ва қориштириб бер», дедилар. У шундай қилди ва (идишни) у зотга узатди, у зот ичдилар. Ичгач, қўллари билан мағриб томонга ишора қилиб: «Қуёш мана бу томондан ботса, тун мана бу томондан келса, рўзадор рўзасини очибди», дедилар.