حَدَّثَنَا هُشَيْمٌ حَدَّثَنَا حُمَيْدٌ عَنْ الْحَسَنِ قَالَ جَاءَهُ رَجُلٌ فَقَالَ إِنَّ عَبْدًا لَهُ أَبَقَ وَإِنَّهُ نَذَرَ إِنْ قَدَرَ عَلَيْهِ أَنْ يَقْطَعَ يَدَهُ فَقَالَ الْحَسَنُ حَدَّثَنَا سَمُرَةُ قَالَقَلَّمَا خَطَبَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ خُطْبَةً إِلَّا أَمَرَ فِيهَا بِالصَّدَقَةِ وَنَهَى فِيهَا عَنْ الْمُثْلَةِ
Hasandan rivoyat qilinadi: Uning oldiga bir kishi kelib: «Qulim qochib ketgan edi, agar unga qodir boʻlsam, qoʻlini kesishga nazr qilgandim», dedi. Shunda Hasan: «Bizga Samura (roziyallohu anhu) soʻzlab berdi», deb (aytdi): Nabiy ﷺ qaysi bir xutbani qilsalar, albatta unda sadaqaga buyurar va muslagʻa — jasadni mayib qilishdan qaytarar edilar.Ҳасандан ривоят қилинади: Унинг олдига бир киши келиб: «Қулим қочиб кетган эди, агар унга қодир бўлсам, қўлини кесишга назр қилгандим», деди. Шунда Ҳасан: «Бизга Самура (розияллоҳу анҳу) сўзлаб берди», деб (айтди): Набий ﷺ қайси бир хутбани қилсалар, албатта унда садақага буюрар ва муслаға — жасадни майиб қилишдан қайтарар эдилар.