حَدَّثَنَا وَكِيعٌ عَنْ الْمَسْعُودِيِّ عَنْ سِمَاكٍ عَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ قَالَجَاءَ مَاعِزُ بْنُ مَالِكٍ إِلَى النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَاعْتَرَفَ عِنْدَهُ بِالزِّنَا قَالَ فَحَوَّلَ وَجْهَهُ قَالَ فَجَاءَ فَاعْتَرَفَ مِرَارًا فَأَمَرَ بِرَجْمِهِ فَرُجِمَ ثُمَّ أُتِيَ فَأُخْبِرَ فَقَامَ فَحَمِدَ اللَّهَ تَعَالَى وَأَثْنَى عَلَيْهِ ثُمَّ قَالَ مَا بَالُ رِجَالٍ كُلَّمَا نَفَرْنَا فِي سَبِيلِ اللَّهِ تَبَارَكَ وَتَعَالَى تَخَلَّفَ عِنْدَهُنَّ أَحَدُهُمْ لَهُ نَبِيبٌ كَنَبِيبِ التَّيْسِ يَمْنَحُ إِحْدَاهُنَّ الْكُثْبَةَ لَئِنْ أَمْكَنَنِي اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ مِنْهُمْ لَأَجْعَلَنَّهُمْ نَكَالًاحَدَّثَنَا عَبْد اللَّهِ حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ الْحَجَّاجِ حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ عَنْ سِمَاكٍ عَنْ جَعْفَرِ بْنِ أَبِي ثَوْرٍ عَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ جَدِّهِ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَوْ رَجُلًا قَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَتَوَضَّأُ مِنْ لُحُومِ الْغَنَمِ قَالَ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِنْ شِئْتَ فَذَكَرَ الْحَدِيثَ حَدَّثَنَا عَبْد اللَّهِ قَالَ سَمِعْت حَجَّاجَ بْنَ الشَّاعِرِ يَسْأَلُ أَبِي فَقَالَ أَيُّمَا أَحَبُّ إِلَيْكَ عَمْرٌو النَّاقِدُ أَوْ الْمُعَيْطِيُّ فَقَالَ كَانَ عُمَرٌو النَّاقِدُ يَتَحَرَّى الصِّدْقَ
Jobir ibn Samura (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Moiz ibn Molik Nabiy ﷺ ning huzurlariga kelib, u zotning oldilarida zino qilganini iqror boʻldi. (Roviy) dedi: U zot yuzlarini oʻgirdilar. Soʻng u (yana) kelib, bir necha marta iqror boʻldi. Shunda u zot uni toshboʻron qilishga buyurdilar va u toshboʻron qilindi. Soʻng u zotning huzurlariga kelinib, xabar berildi. U zot turib, Alloh taologa hamd va sano aytdilar, soʻng: «Nega baʼzi kishilar, biz Alloh taboraka va taolo yoʻlida (gʻazotga) otlanib chiqqanimizda, ulardan biri (ayollar) oldida ortda qolib, takaning maʼragʻanidek tovush chiqaradi va ularning biriga ozgina sut beradi? Agar azza va jalla Alloh ulardan (birini) menga qoʻlga tushirsa, albatta men uni (boshqalarga) ibrat qilaman», dedilar. Jobir ibn Samura (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, Rasululloh ﷺ — yoki bir kishi: «Yo Rasululloh, qoʻy goʻshtidan tahorat olaymi?» dedi. Rasululloh ﷺ: «Xohlasang», dedilar — soʻng hadisni zikr qildi. Abdulloh dedi: Men Hajjoj ibn ash-Shoirning otamdan: «Senga Amr an-Noqid koʻproq yoqadimi yoki Muaytiy?» deb soʻraganini eshitdim. U: «Amr an-Noqid rostgoʻylikni izlar edi», dedi.Жобир ибн Самура (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Моиз ибн Молик Набий ﷺ нинг ҳузурларига келиб, у зотнинг олдиларида зино қилганини иқрор бўлди. (Ровий) деди: У зот юзларини ўгирдилар. Сўнг у (яна) келиб, бир неча марта иқрор бўлди. Шунда у зот уни тошбўрон қилишга буюрдилар ва у тошбўрон қилинди. Сўнг у зотнинг ҳузурларига келиниб, хабар берилди. У зот туриб, Аллоҳ таолога ҳамд ва сано айтдилар, сўнг: «Нега баъзи кишилар, биз Аллоҳ таборака ва таоло йўлида (ғазотга) отланиб чиққанимизда, улардан бири (аёллар) олдида ортда қолиб, таканинг маърағанидек товуш чиқаради ва уларнинг бирига озгина сут беради? Агар азза ва жалла Аллоҳ улардан (бирини) менга қўлга туширса, албатта мен уни (бошқаларга) ибрат қиламан», дедилар. Жобир ибн Самура (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, Расулуллоҳ ﷺ — ёки бир киши: «Ё Расулуллоҳ, қўй гўштидан таҳорат олайми?» деди. Расулуллоҳ ﷺ: «Хоҳласанг», дедилар — сўнг ҳадисни зикр қилди. Абдуллоҳ деди: Мен Ҳажжож ибн аш-Шоирнинг отамдан: «Сенга Амр ан-Ноқид кўпроқ ёқадими ёки Муайтий?» деб сўраганини эшитдим. У: «Амр ан-Ноқид ростгўйликни излар эди», деди.