حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ عَنْ مَنْصُورٍ قَالَ سَمِعْتُ رِبْعِيَّ بْنَ حِرَاشٍ يُحَدِّثُ عَنْ زَيْدِ بْنِ ظَبْيَانَ رَفَعَهُ إِلَى أَبِي ذَرٍّعَنْ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ ثَلَاثَةٌ يُحِبُّهُمْ اللَّهُ وَثَلَاثَةٌ يُبْغِضُهُمْ اللَّهُ أَمَّا الثَّلَاثَةُ الَّذِينَ يُحِبُّهُمْ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ فَرَجُلٌ أَتَى قَوْمًا فَسَأَلَهُمْ بِاللَّهِ وَلَمْ يَسْأَلْهُمْ بِقَرَابَةٍ بَيْنَهُمْ فَمَنَعُوهُ فَتَخَلَّفَ رَجُلٌ بِأَعْقَابِهِمْ فَأَعْطَاهُ سِرًّا لَا يَعْلَمُ بِعَطِيَّتِهِ إِلَّا اللَّهُ وَالَّذِي أَعْطَاهُ وَقَوْمٌ سَارُوا لَيْلَتَهُمْ حَتَّى إِذَا كَانَ النَّوْمُ أَحَبَّ إِلَيْهِمْ مِمَّا يُعْدَلُ بِهِ نَزَلُوا فَوَضَعُوا رُءُوسَهُمْ فَقَامَ يَتَمَلَّقُنِي وَيَتْلُو آيَاتِي وَرَجُلٌ كَانَ فِي سَرِيَّةٍ فَلَقَوْا الْعَدُوَّ فَهُزِمُوا فَأَقْبَلَ بِصَدْرِهِ حَتَّى يُقْتَلَ أَوْ يَفْتَحَ اللَّهُ لَهُ وَالثَّلَاثَةُ الَّذِينَ يُبْغِضُهُمْ اللَّهُ الشَّيْخُ الزَّانِي وَالْفَقِيرُ الْمُخْتَالُ وَالْغَنِيُّ الظَّلُومُ
Abu Zar (roziyallohu anhu) Nabiy ﷺdan rivoyat qiladi. U zot shunday dedilar: «Alloh sevadigan uch toifa bor va Alloh yomon koʻradigan uch toifa bor. Alloh sevadiganlari: bir qavm oldiga kelib, ulardan oʻzi bilan ular oʻrtasidagi qarindoshlik bilan emas, Alloh bilan soʻragan kishi — soʻng ularning ortidan bir kishi qolib, unga yashirin bergan, uning berganini Allohdan va bergan kishidan boʻlak hech kim bilmaydi; hamda kechasi yurgan qavm — uyqu ular uchun unga teng keladigan har qanday narsadan suyukliroq boʻlganida tushib, boshlarini qoʻyganlarida, ulardan biri turib Meni ulugʻlaydi va oyatlarimni tilovat qiladi; yana bir sariyyada boʻlib, dushmanga roʻbaroʻ kelgan va ular magʻlub boʻlganida, oʻldirilguncha yoki unga fath berilguncha koʻksi bilan oldinga intilgan kishi. Alloh yomon koʻradigan uch toifa esa: zino qiluvchi qari, manmanlik qiluvchi faqir va zolim boydir».Абу Зар (розияллоҳу анҳу) Набий ﷺдан ривоят қилади. У зот шундай дедилар: «Аллоҳ севадиган уч тоифа бор ва Аллоҳ ёмон кўрадиган уч тоифа бор. Аллоҳ севадиганлари: бир қавм олдига келиб, улардан ўзи билан улар ўртасидаги қариндошлик билан эмас, Аллоҳ билан сўраган киши — сўнг уларнинг ортидан бир киши қолиб, унга яширин берган, унинг берганини Аллоҳдан ва берган кишидан бўлак ҳеч ким билмайди; ҳамда кечаси юрган қавм — уйқу улар учун унга тенг келадиган ҳар қандай нарсадан суюклироқ бўлганида тушиб, бошларини қўйганларида, улардан бири туриб Мени улуғлайди ва оятларимни тиловат қилади; яна бир сарийяда бўлиб, душманга рўбарў келган ва улар мағлуб бўлганида, ўлдирилгунча ёки унга фатҳ берилгунча кўкси билан олдинга интилган киши. Аллоҳ ёмон кўрадиган уч тоифа эса: зино қилувчи қари, манманлик қилувчи фақир ва золим бойдир».