حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ حَدَّثَنَا الْأَعْمَشُ عَنِ الْمَعْرُورِ بْنِ سُوَيْدٍ عَنْ أَبِي ذَرٍّ قَالَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِنِّي لَأَعْرِفُ آخِرَ أَهْلِ النَّارِ خُرُوجًا مِنْ النَّارِ وَآخِرَ أَهْلِ الْجَنَّةِ دُخُولًا الْجَنَّةَ يُؤْتَى بِرَجُلٍ فَيَقُولُ نَحُّوا كِبَارَ ذُنُوبِهِ وَسَلُوهُ عَنْ صِغَارِهَا قَالَ فَيُقَالُ لَهُ عَمِلْتَ كَذَا يَوْمَ كَذَا وَكَذَا وَعَمِلْتَ كَذَا يَوْمَ كَذَا وَكَذَا قَالَ فَيَقُولُ يَا رَبِّ لَقَدْ عَمِلْتُ أَشْيَاءَ لَمْ أَرَهَا هُنَا قَالَ فَضَحِكَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ حَتَّى بَدَتْ نَوَاجِذُهُ قَالَ فَيُقَالُ لَهُ فَإِنَّ لَكَ مَكَانَ كُلِّ سَيِّئَةٍ حَسَنَةً
Abu Zarr (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Albatta, men doʻzax ahlidan undan eng oxiri chiqadigan kishini va jannat ahlidan unga eng oxiri kiradigan kishini bilaman. Bir kishi keltiriladi va (Alloh): ‹Uning katta gunohlarini chetlatinglar va undan kichiklarini soʻranglar›, deydi. Shunda unga: ‹Sen falon-falon kuni shunday-shunday qilgansan, falon-falon kuni shunday-shunday qilgansan›, deyiladi. U esa: ‹Ey Robbim, men shunday ishlar qilganman-ki, ularni bu yerda koʻrmayapman›, deydi», dedilar. Shunda Rasululloh ﷺ tishlari koʻrinib ketguncha kuldilar va: «Soʻng unga: ‹Albatta, senga har bir yomonliging oʻrniga bitta yaxshilik bordir›, deyiladi», dedilar.Абу Зарр (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Албатта, мен дўзах аҳлидан ундан энг охири чиқадиган кишини ва жаннат аҳлидан унга энг охири кирадиган кишини биламан. Бир киши келтирилади ва (Аллоҳ): ‹Унинг катта гуноҳларини четлатинглар ва ундан кичикларини сўранглар›, дейди. Шунда унга: ‹Сен фалон-фалон куни шундай-шундай қилгансан, фалон-фалон куни шундай-шундай қилгансан›, дейилади. У эса: ‹Эй Роббим, мен шундай ишлар қилганман-ки, уларни бу ерда кўрмаяпман›, дейди», дедилар. Шунда Расулуллоҳ ﷺ тишлари кўриниб кетгунча кулдилар ва: «Сўнг унга: ‹Албатта, сенга ҳар бир ёмонлигинг ўрнига битта яхшилик бордир›, дейилади», дедилар.