حَدَّثَنَا أَبُو الْمُغِيرَةِ حَدَّثَنَا مُعَانُ بْنُ رِفَاعَةَ حَدَّثَنِي عَلِيُّ بْنُ يَزِيدَ عَنْ الْقَاسِمِ عَنْ أَبِي أُمَامَةَ قَالَخَرَجْنَا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فِي سَرِيَّةٍ مِنْ سَرَايَاهُ قَالَ فَمَرَّ رَجُلٌ بِغَارٍ فِيهِ شَيْءٌ مِنْ مَاءٍ قَالَ فَحَدَّثَ نَفْسَهُ بِأَنْ يُقِيمَ فِي ذَلِكَ الْغَارِ فَيَقُوتُهُ مَا كَانَ فِيهِ مِنْ مَاءٍ وَيُصِيبُ مَا حَوْلَهُ مِنْ الْبَقْلِ وَيَتَخَلَّى مِنْ الدُّنْيَا ثُمَّ قَالَ لَوْ أَنِّي أَتَيْتُ نَبِيَّ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَذَكَرْتُ ذَلِكَ لَهُ فَإِنْ أَذِنَ لِي فَعَلْتُ وَإِلَّا لَمْ أَفْعَلْ فَأَتَاهُ فَقَالَ يَا نَبِيَّ اللَّهِ إِنِّي مَرَرْتُ بِغَارٍ فِيهِ مَا يَقُوتُنِي مِنْ الْمَاءِ وَالْبَقْلِ فَحَدَّثَتْنِي نَفْسِي بِأَنْ أُقِيمَ فِيهِ وَأَتَخَلَّى مِنْ الدُّنْيَا قَالَ فَقَالَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِنِّي لَمْ أُبْعَثْ بِالْيَهُودِيَّةِ وَلَا بِالنَّصْرَانِيَّةِ وَلَكِنِّي بُعِثْتُ بِالْحَنِيفِيَّةِ السَّمْحَةِ وَالَّذِي نَفْسُ مُحَمَّدٍ بِيَدِهِ لَغَدْوَةٌ أَوْ رَوْحَةٌ فِي سَبِيلِ اللَّهِ خَيْرٌ مِنْ الدُّنْيَا وَمَا فِيهَا وَلَمُقَامُ أَحَدِكُمْ فِي الصَّفِّ خَيْرٌ مِنْ صَلَاتِهِ سِتِّينَ سَنَةً
Abu Umoma (roziyallohu anhu) aytadi: Biz Rasululloh ﷺ bilan birga u zotning sariyyalaridan birida chiqdik. Bir kishi ichida sal suv bor bir gʻorning yonidan oʻtdi va koʻnglidan: ‹Shu gʻorda turib qolsam, undagi suv menga ozuqa boʻlsa, atrofidagi koʻkatlardan yesam va dunyodan uzilsam›, degan oʻy oʻtdi. Soʻng u: ‹Allohning Nabiysi ﷺ huzurlariga borib, buni u zotga aytsam, izn bersalar qilaman, aks holda qilmayman›, dedi. Bas, u zotning huzurlariga kelib: «Ey Allohning Nabiysi, men ichida menga ozuqa boʻladigan suv va koʻkat bor bir gʻor yonidan oʻtdim. Koʻnglim menga oʻsha yerda turib, dunyodan uzilishni solmoqda», dedi. Shunda Nabiy ﷺ: «Men yahudiylik bilan ham, nasroniylik bilan ham yuborilmadim, balki hanifiy, sermurosa (din) bilan yuborildim. Muhammadning joni qoʻlida boʻlgan Zotga qasamki, Alloh yoʻlidagi bir ertalabki yoki kechki yurish dunyo va undagi narsalardan yaxshiroqdir. Biringizning safda turishi esa oltmish yillik namozidan yaxshiroqdir», dedilar.Абу Умома (розияллоҳу анҳу) айтади: Биз Расулуллоҳ ﷺ билан бирга у зотнинг сарийяларидан бирида чиқдик. Бир киши ичида сал сув бор бир ғорнинг ёнидан ўтди ва кўнглидан: ‹Шу ғорда туриб қолсам, ундаги сув менга озуқа бўлса, атрофидаги кўкатлардан есам ва дунёдан узилсам›, деган ўй ўтди. Сўнг у: ‹Аллоҳнинг Набийси ﷺ ҳузурларига бориб, буни у зотга айтсам, изн берсалар қиламан, акс ҳолда қилмайман›, деди. Бас, у зотнинг ҳузурларига келиб: «Эй Аллоҳнинг Набийси, мен ичида менга озуқа бўладиган сув ва кўкат бор бир ғор ёнидан ўтдим. Кўнглим менга ўша ерда туриб, дунёдан узилишни солмоқда», деди. Шунда Набий ﷺ: «Мен яҳудийлик билан ҳам, насронийлик билан ҳам юборилмадим, балки ҳанифий, сермуроса (дин) билан юборилдим. Муҳаммаднинг жони қўлида бўлган Зотга қасамки, Аллоҳ йўлидаги бир эрталабки ёки кечки юриш дунё ва ундаги нарсалардан яхшироқдир. Бирингизнинг сафда туриши эса олтмиш йиллик намозидан яхшироқдир», дедилар.