حَدَّثَنَا أَبُو النَّضْرِ حَدَّثَنَا الْمُبَارَكُ بْنُ فَضَالَةَ حَدَّثَنَا مَرْزُوقٌ أَبُو عَبْدِ اللَّهِ الْحِمْصِيُّ حَدَّثَنَا أَبُو أَسْمَاءَ الرَّحَبِيُّ عَنْ ثَوْبَانَ مَوْلَى رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يُوشِكُ أَنْ تَدَاعَى عَلَيْكُمْ الْأُمَمُ مِنْ كُلِّ أُفُقٍ كَمَا تَدَاعَى الْأَكَلَةُ عَلَى قَصْعَتِهَا قَالَ قُلْنَا يَا رَسُولَ اللَّهِ أَمِنْ قِلَّةٍ بِنَا يَوْمَئِذٍ قَالَ أَنْتُمْ يَوْمَئِذٍ كَثِيرٌ وَلَكِنْ تَكُونُونَ غُثَاءً كَغُثَاءِ السَّيْلِ يَنْتَزِعُ الْمَهَابَةَ مِنْ قُلُوبِ عَدُوِّكُمْ وَيَجْعَلُ فِي قُلُوبِكُمْ الْوَهْنَ قَالَ قُلْنَا وَمَا الْوَهْنُ قَالَ حُبُّ الْحَيَاةِ وَكَرَاهِيَةُ الْمَوْتِ
Rasululloh ﷺning ozod qilingan quli Savbon (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Yaqinda ummatlar bir-birlarini sizlarga qarshi chaqiradilar, xuddi taomxoʻrlar oʻz tovogʻiga bir-birlarini chaqirgandek», dedilar. Biz: «Ey Allohning Rasuli, oʻsha kuni bizning ozligimizdanmi?» dedik. U zot: «Yoʻq, sizlar oʻsha kuni koʻp boʻlasizlar, lekin sel koʻpigidek koʻpik boʻlasizlar. Alloh dushmaningiz qalbidan sizdan qoʻrqishni chiqarib tashlaydi va sizning qalblaringizga vahn soladi», dedilar. Biz: «Vahn nima?» dedik. U zot: «Hayotni sevish va oʻlimni yomon koʻrishdir», dedilar.Расулуллоҳ ﷺнинг озод қилинган қули Савбон (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Яқинда умматлар бир-бирларини сизларга қарши чақирадилар, худди таомхўрлар ўз товоғига бир-бирларини чақиргандек», дедилар. Биз: «Эй Аллоҳнинг Расули, ўша куни бизнинг озлигимизданми?» дедик. У зот: «Йўқ, сизлар ўша куни кўп бўласизлар, лекин сел кўпигидек кўпик бўласизлар. Аллоҳ душманингиз қалбидан сиздан қўрқишни чиқариб ташлайди ва сизнинг қалбларингизга ваҳн солади», дедилар. Биз: «Ваҳн нима?» дедик. У зот: «Ҳаётни севиш ва ўлимни ёмон кўришдир», дедилар.