حَدَّثَنَا سُفْيَانُ عَنْ عُثْمَانَ بْنِ أَبِي سُلَيْمَانَ وَابْنِ عَجْلَانَ عَنْ عَامِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الزُّبَيْرِ عَنْ عَمْرِو بْنِ سُلَيْمٍ عَنْ أَبِي قَتَادَةَ قَالَرَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَؤُمُّ النَّاسَ وَأُمَامَةُ بِنْتُ أَبِي الْعَاصِ يَعْنِي حَامِلُهَا فَإِذَا رَكَعَ وَضَعَهَا وَإِذَا فَرَغَ مِنْ السُّجُودِ رَفَعَهَا
Abu Qatoda (roziyallohu anhu) aytdi: Men Rasululloh ﷺ ni odamlarga imom boʻlib (namoz oʻqiyotganlarida) koʻrdim, Abul-Osning qizi Umoma esa u zotning (yelkalarida) edi. U zot rukuga egilganlarida uni (yerga) qoʻyar, sajdadan farogʻat topganlarida uni yana koʻtarar edilar.Абу Қатода (розияллоҳу анҳу) айтди: Мен Расулуллоҳ ﷺ ни одамларга имом бўлиб (намоз ўқиётганларида) кўрдим, Абул-Оснинг қизи Умома эса у зотнинг (елкаларида) эди. У зот рукуга эгилганларида уни (ерга) қўяр, саждадан фароғат топганларида уни яна кўтарар эдилар.