حَدَّثَنَا أَبُو أَحْمَدَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ عَنْ جَابِرٍ قَالَبَعَثَنِي النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فِي حَاجَةٍ فَجِئْتُ وَهُوَ يُصَلِّي عَلَى رَاحِلَتِهِ نَحْوَ الْمَشْرِقِ وَيُومِئُ إِيمَاءً السُّجُودُ أَخْفَضُ مِنْ الرُّكُوعِ فَسَلَّمْتُ عَلَيْهِ فَلَمَّا انْصَرَفَ قَالَ مَا فَعَلْتَ فِي حَاجَةِ كَذَا وَكَذَا إِنِّي كُنْتُ أُصَلِّي
Jobir (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi. U dedi: «Nabiy ﷺ meni bir hojat (yumush) uchun yubordilar. Men qaytib kelsam, u zot ulovlari ustida sharq tomonga qarab namoz oʻqiyotgan va ishora bilan (rukuʼ-sajda) qilayotgan edilar; sajdani rukuʼdan pastroq qilar edilar. Men u zotga salom berdim. (Namozdan) boʻshaganlarida: ‹Falon-falon hojatni nima qilding? Men namoz oʻqiyotgan edim›, dedilar».Жобир (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади. У деди: «Набий ﷺ мени бир ҳожат (юмуш) учун юбордилар. Мен қайтиб келсам, у зот уловлари устида шарқ томонга қараб намоз ўқиётган ва ишора билан (рукуъ-сажда) қилаётган эдилар; саждани рукуъдан пастроқ қилар эдилар. Мен у зотга салом бердим. (Намоздан) бўшаганларида: ‹Фалон-фалон ҳожатни нима қилдинг? Мен намоз ўқиётган эдим›, дедилар».