حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ عَاصِمٍ حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ زِيَادٍ عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبِي لَيْلَى قَالَكُنْتُ مَعَ حُذَيْفَةَ بْنِ الْيَمَانِ بِالْمَدَائِنِ فَاسْتَسْقَى فَأَتَاهُ دِهْقَانٌ بِإِنَاءٍ فَرَمَاهُ بِهِ مَا يَأْلُو أَنْ يُصِيبَ بِهِ وَجْهَهُ ثُمَّ قَالَ لَوْلَا أَنِّي تَقَدَّمْتُ إِلَيْهِ مَرَّةً أَوْ مَرَّتَيْنِ لَمْ أَفْعَلْ بِه هَذَا إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ نَهَانَا أَنْ نَشْرَبَ فِي آنِيَةِ الذَّهَبِ وَالْفِضَّةِ وَأَنْ نَلْبَسَ الْحَرِيرَ وَالدِّيبَاجَ قَالَ هُوَ لَهُمْ فِي الدُّنْيَا وَلَنَا فِي الْآخِرَةِهَذَا آخِرُ حَدِيثِ حُذَيْفَةَ بْنِ الْيَمَانِ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ
Abdurrahmon ibn Abu Laylodan rivoyat qilinadi: Men Madoinda Huzayfa ibn Yamon (roziyallohu anhu) bilan birga edim. U suv soʻradi, bir dehqon unga idishda keltirdi. Shunda u idishni unga otdi — uning yuziga tegishidan ham tap tortmadi. Soʻng: «Agar men bundan oldin bir yoki ikki marta unga aytmaganimda, unga bunday qilmasdim. Albatta, Rasululloh ﷺ bizni oltin va kumush idishlarda ichishdan hamda ipak va debo kiyishdan qaytardilar va: ‹U ular uchun dunyoda, biz uchun esa oxiratdadir›, dedilar», dedi. Bu Huzayfa ibn Yamon (roziyallohu anhu) hadislarining oxirgisidir.Абдурраҳмон ибн Абу Лайлодан ривоят қилинади: Мен Мадоинда Ҳузайфа ибн Ямон (розияллоҳу анҳу) билан бирга эдим. У сув сўради, бир деҳқон унга идишда келтирди. Шунда у идишни унга отди — унинг юзига тегишидан ҳам тап тортмади. Сўнг: «Агар мен бундан олдин бир ёки икки марта унга айтмаганимда, унга бундай қилмасдим. Албатта, Расулуллоҳ ﷺ бизни олтин ва кумуш идишларда ичишдан ҳамда ипак ва дебо кийишдан қайтардилар ва: ‹У улар учун дунёда, биз учун эса охиратдадир›, дедилар», деди. Бу Ҳузайфа ибн Ямон (розияллоҳу анҳу) ҳадисларининг охиргисидир.