حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ حَدَّثَنَا أَبِي عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ جَعْفَرٍ عَنْ عَبْدِ الْوَاحِدِ بْنِ أَبِي عَوْنٍ عَنْ جَدَّتِهِ عَنِ ابْنِ أَبِي حَدْرَدٍ الْأَسْلَمِيِّ أَنَّهُذَكَرَ أَنَّهُ تَزَوَّجَ امْرَأَةً فَأَتَى رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَسْتَعِينُهُ فِي صَدَاقِهَا فَقَالَ كَمْ أَصْدَقْتَ قَالَ قُلْتُ مِائَتَيْ دِرْهَمٍ قَالَ لَوْ كُنْتُمْ تَغْرِفُونَ الدَّرَاهِمَ مِنْ وَادِيكُمْ هَذَا مَا زِدْتُمْ مَا عِنْدِي مَا أُعْطِيكُمْ قَالَ فَمَكَثْتُ ثُمَّ دَعَانِي رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَبَعَثَنِي فِي سَرِيَّةٍ بَعَثَهَا نَحْوَ نَجْدٍ فَقَالَ اخْرُجْ فِي هَذِهِ السَّرِيَّةِ لَعَلَّكَ أَنْ تُصِيبَ شَيْئًا فَأُنَفِّلَكَهُ قَالَ فَخَرَجْنَا حَتَّى جِئْنَا الْحَاضِرَ مُمْسِينَ قَالَ فَلَمَّا ذَهَبَتْ فَحْمَةُ الْعِشَاءِ بَعَثَنَا أَمِيرُنَا رَجُلَيْنِ رَجُلَيْنِ قَالَ فَأَحَطْنَا بِالْعَسْكَرِ وَقَالَ إِذَا كَبَّرْتُ وَحَمَلْتُ فَكَبِّرُوا وَاحْمِلُوا وَقَالَ حِينَ بَعَثَنَا رَجُلَيْنِ لَا تَفْتَرِقَا وَلَأَسْأَلَنَّ وَاحِدًا مِنْكُمَا عَنْ خَبَرِ صَاحِبِهِ فَلَا أَجِدُهُ عِنْدَهُ وَلَا تُمْعِنُوا فِي الطَّلَبِ قَالَ فَلَمَّا أَرَدْنَا أَنْ نَحْمِلَ سَمِعْتُ رَجُلًا مِنْ الْحَاضِرِ صَرَخَ يَا خَضْرَةُ فَتَفَاءَلْتُ بِأَنَّا سَنُصِيبُ مِنْهُمْ خَضْرَةً قَالَ فَلَمَّا أَعْتَمْنَا كَبَّرَ أَمِيرُنَا وَحَمَلَ وَكَبَّرْنَا وَحَمَلْنَا قَالَ فَمَرَّ بِي رَجُلٌ فِي يَدِهِ السَّيْفُ فَاتَّبَعْتُهُ فَقَالَ لِي صَاحِبِي إِنَّ أَمِيرَنَا قَدْ عَهِدَ إِلَيْنَا أَنْ لَا نُمْعِنَ فِي الطَّلَبِ فَارْجِعْ فَلَمَّا رَأَيْتُ إِلَّا أَنْ أَتَّبِعَهُ قَالَ وَاللَّهِ لَتَرْجِعَنَّ أَوْ لَأَرْجِعَنَّ إِلَيْهِ وَلَأُخْبِرَنَّهُ أَنَّكَ
Ibn Abu Hadrad al-Aslamiydan rivoyat qilinadiki, u bir ayolga uylanganini zikr qildi. Soʻng u ayolning mahri borasida yordam soʻrab, Rasululloh ﷺning huzurlariga keldi. U zot: «Qancha mahr belgilading?» dedilar. Men: «Ikki yuz dirham», dedim. U zot: «Agar sizlar mana bu vodiyingizdan dirhamlarni hovuchlab olayotgan boʻlsangizlar ham, bundan ortiq bermas edingizlar. Menda sizlarga beradigan narsa yoʻq», dedilar. (U) aytdi: Men bir muddat kutdim, soʻng Rasululloh ﷺ meni chaqirib, Najd tomonga joʻnatgan bir sariyya bilan yubordilar va: «Shu sariyyada chiq, balki bir narsaga erishasan, men uni senga nafl qilib berarman», dedilar. (U) aytdi: Biz chiqdik va kechqurun qoʻnalgʻaga yetib keldik. Xufton qorongʻusi kirganda, amirimiz bizni ikki-ikkidan yubordi. Biz lashkarni oʻrab oldik. U: «Men takbir aytib hamla qilsam, sizlar ham takbir aytib hamla qilinglar», dedi. Bizni ikki-ikkidan yuborayotganida esa: «Ajralib ketmanglar, men sizlardan birortangizdan sherigining xabarini soʻrayman, agar uni bilmasa (holingizga voy). Taʼqibda uzoqqa ketmanglar», degan edi. Hamla qilmoqchi boʻlganimizda, men qoʻnalgʻadagi bir kishining: «Ey Xazra!» deb baqirganini eshitdim va ulardan yashillikka (oʻljaga) erishamiz, deb yaxshi fol oldim. Tun qorongʻulashganda, amirimiz takbir aytib hamla qildi, biz ham takbir aytib hamla qildik. Yonimdan qoʻlida qilichi bor bir kishi oʻtdi, men uni taʼqib qildim. Sherigim menga: «Amirimiz bizga taʼqibda uzoqqa ketmaslikni tayinlagan edi, qayt», dedi. Men uni taʼqib qilishdan boshqasini istamaganimni koʻrgach, u: «Vallohi, sen qaytasan, yo boʻlmasa men uning oldiga qaytaman va unga seningИбн Абу Ҳадрад ал-Асламийдан ривоят қилинадики, у бир аёлга уйланганини зикр қилди. Сўнг у аёлнинг маҳри борасида ёрдам сўраб, Расулуллоҳ ﷺнинг ҳузурларига келди. У зот: «Қанча маҳр белгиладинг?» дедилар. Мен: «Икки юз дирҳам», дедим. У зот: «Агар сизлар мана бу водийингиздан дирҳамларни ҳовучлаб олаётган бўлсангизлар ҳам, бундан ортиқ бермас эдингизлар. Менда сизларга берадиган нарса йўқ», дедилар. (У) айтди: Мен бир муддат кутдим, сўнг Расулуллоҳ ﷺ мени чақириб, Нажд томонга жўнатган бир сарийя билан юбордилар ва: «Шу сарийяда чиқ, балки бир нарсага эришасан, мен уни сенга нафл қилиб берарман», дедилар. (У) айтди: Биз чиқдик ва кечқурун қўналғага етиб келдик. Хуфтон қоронғуси кирганда, амиримиз бизни икки-иккидан юборди. Биз лашкарни ўраб олдик. У: «Мен такбир айтиб ҳамла қилсам, сизлар ҳам такбир айтиб ҳамла қилинглар», деди. Бизни икки-иккидан юбораётганида эса: «Ажралиб кетманглар, мен сизлардан бирортангиздан шеригининг хабарини сўрайман, агар уни билмаса (ҳолингизга вой). Таъқибда узоққа кетманглар», деган эди. Ҳамла қилмоқчи бўлганимизда, мен қўналғадаги бир кишининг: «Эй Хазра!» деб бақирганини эшитдим ва улардан яшилликка (ўлжага) эришамиз, деб яхши фол олдим. Тун қоронғулашганда, амиримиз такбир айтиб ҳамла қилди, биз ҳам такбир айтиб ҳамла қилдик. Ёнимдан қўлида қиличи бор бир киши ўтди, мен уни таъқиб қилдим. Шеригим менга: «Амиримиз бизга таъқибда узоққа кетмасликни тайинлаган эди, қайт», деди. Мен уни таъқиб қилишдан бошқасини истамаганимни кўргач, у: «Валлоҳи, сен қайтасан, ё бўлмаса мен унинг олдига қайтаман ва унга сенинг