حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَدِيٍّ عَنْ دَاوُدَ وَرِبْعِيِّ بْنِ إِبْرَاهِيمَ قَالَ حَدَّثَنَا دَاوُدُ عَنِ الشَّعْبِيِّ عَنْ مَسْرُوقٍ قَالَ قَالَتْ عَائِشَةُكَانَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يُكْثِرُ فِي آخِرِ أَمْرِهِ مِنْ قَوْلِ سُبْحَانَ اللَّهِ وَبِحَمْدِهِ أَسْتَغْفِرُ اللَّهَ وَأَتُوبُ إِلَيْهِ قَالَتْ فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ مَا لِي أَرَاكَ تُكْثِرُ مِنْ قَوْلِ سُبْحَانَ اللَّهِ وَبِحَمْدِهِ أَسْتَغْفِرُ اللَّهَ وَأَتُوبُ إِلَيْهِ قَالَ إِنَّ رَبِّي عَزَّ وَجَلَّ كَانَ أَخْبَرَنِي أَنِّي سَأَرَى عَلَامَةً فِي أُمَّتِي وَأَمَرَنِي إِذَا رَأَيْتُهَا أَنْ أُسَبِّحَ بِحَمْدِهِ وَأَسْتَغْفِرَهُ إِنَّهُ كَانَ تَوَّابًا فَقَدْ رَأَيْتُهَا {إِذَا جَاءَ نَصْرُ اللَّهِ وَالْفَتْحُ وَرَأَيْتَ النَّاسَ يَدْخُلُونَ فِي دِينِ اللَّهِ أَفْوَاجًا فَسَبِّحْ بِحَمْدِ رَبِّكَ وَاسْتَغْفِرْهُ إِنَّهُ كَانَ تَوَّابًا}
Oisha (roziyallohu anho) shunday dedi: Rasululloh ﷺ umrlarining oxirida: «Subhonalloh va bihamdih, astagʻfirulloh va atubu ilayh (Allohni poklab yodga olaman va Unga hamd aytaman, Allohdan magʻfirat soʻrayman va Unga tavba qilaman)», deb koʻp aytar edilar. Men: «Yo Rasululloh, nega sizni ‹subhonalloh va bihamdih, astagʻfirulloh va atubu ilayh› deb koʻp aytayotganingizni koʻraman?» dedim. U zot: «Albatta, Robbim (azza va jalla) menga ummatim ichida bir alomatni koʻrishimni xabar bergan va uni koʻrganimda Unga hamd aytib tasbeh aytishimni hamda Undan magʻfirat soʻrashimni buyurgan edi; albatta, U tavbalarni koʻp qabul qilguvchidir. Mana, men uni koʻrdim: {Allohning nusrati va fath kelganda va odamlarni Alloh dinida toʻp-toʻp boʻlib kirayotganlarini koʻrganingda, Robbingga hamd aytib, Uni poklagin va Undan magʻfirat soʻragin. Albatta, U tavbalarni koʻp qabul qilguvchidir}», dedilar.Оиша (розияллоҳу анҳо) шундай деди: Расулуллоҳ ﷺ умрларининг охирида: «Субҳоналлоҳ ва биҳамдиҳ, астағфируллоҳ ва атубу илайҳ (Аллоҳни поклаб ёдга оламан ва Унга ҳамд айтаман, Аллоҳдан мағфират сўрайман ва Унга тавба қиламан)», деб кўп айтар эдилар. Мен: «Ё Расулуллоҳ, нега сизни ‹субҳоналлоҳ ва биҳамдиҳ, астағфируллоҳ ва атубу илайҳ› деб кўп айтаётганингизни кўраман?» дедим. У зот: «Албатта, Роббим (азза ва жалла) менга умматим ичида бир аломатни кўришимни хабар берган ва уни кўрганимда Унга ҳамд айтиб тасбеҳ айтишимни ҳамда Ундан мағфират сўрашимни буюрган эди; албатта, У тавбаларни кўп қабул қилгувчидир. Мана, мен уни кўрдим: {Аллоҳнинг нусрати ва фатҳ келганда ва одамларни Аллоҳ динида тўп-тўп бўлиб кираётганларини кўрганингда, Роббингга ҳамд айтиб, Уни поклагин ва Ундан мағфират сўрагин. Албатта, У тавбаларни кўп қабул қилгувчидир}», дедилар.