حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ عَنْ مَالِكٍ عَنْ سَالِمٍ أَبِي النَّضْرِ عَنْ أَبِي سَلَمَةَ عَنْ عَائِشَةَأَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ كَانَ يُصَلِّي مِنْ اللَّيْلِ فَإِذَا فَرَغَ مِنْ صَلَاتِهِ اضْطَجَعَ فَإِنْ كُنْتُ يَقْظَانَةً تَحَدَّثَ مَعِي وَإِنْ كُنْتُ نَائِمَةً نَامَ حَتَّى يَأْتِيَهُ الْمُؤَذِّنُ
Oisha (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ kechasi namoz oʻqir edilar. Namozlarini tugatganlarida yonboshlab yotar edilar. Agar men uygʻoq boʻlsam, men bilan suhbatlashar edilar; agar uxlayotgan boʻlsam, muazzin kelgunicha uxlar edilar.Оиша (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ кечаси намоз ўқир эдилар. Намозларини тугатганларида ёнбошлаб ётар эдилар. Агар мен уйғоқ бўлсам, мен билан суҳбатлашар эдилар; агар ухлаётган бўлсам, муаззин келгунича ухлар эдилар.