حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ عَنْ مَالِكٍ عَنِ الزُّهْرِيِّ عَنْ عُرْوَةَ عَنْ عَائِشَةَأَنَّ أَصْحَابَ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ الَّذِينَ أَهَلُّوا بِالْعُمْرَةِ طَافُوا بِالْبَيْتِ وَبِالصَّفَا وَالْمَرْوَةِ ثُمَّ طَافُوا بَعْدَ أَنْ رَجَعُوا مِنْ مِنًى لِحَجِّهِمْ وَالَّذِينَ قَرَنُوا طَافُوا طَوَافًا وَاحِدًا
Oisha (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺning ashoblaridan umra bilan ehrom bogʻlaganlar Baytni hamda Safo va Marvani tavof qildilar, soʻng Minodan qaytganlaridan keyin hajlari uchun (yana) tavof qildilar. Qiron qilganlar esa bitta tavof qildilar.Оиша (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺнинг ашобларидан умра билан эҳром боғлаганлар Байтни ҳамда Сафо ва Марвани тавоф қилдилар, сўнг Минодан қайтганларидан кейин ҳажлари учун (яна) тавоф қилдилар. Қирон қилганлар эса битта тавоф қилдилар.