حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ حَدَّثَنَا هِشَامُ بْنُ عُرْوَةَ عَنْ أَبِيهِ عَنْ عَائِشَةَ قَالَتْكَانَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ لَمَّا بَدَّنَ وَثَقُلَ يَقْرَأُ مَا شَاءَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ وَهُوَ جَالِسٌ فَإِذَا غَبَرَ مِنْ السُّورَةِ ثَلَاثُونَ أَوْ أَرْبَعُونَ آيَةً قَامَ فَقَرَأَهَا ثُمَّ سَجَدَ
Oisha (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ tanalari toʻlishib, ogʻirlashib qolganlarida, oʻtirgan holda Alloh azza va jalla xohlagan (miqdorda) qiroat qilar, suradan oʻttiz yoki qirq oyat qolganda tik turib, uni qiroat qilar, soʻng sajda qilar edilar.Оиша (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ таналари тўлишиб, оғирлашиб қолганларида, ўтирган ҳолда Аллоҳ азза ва жалла хоҳлаган (миқдорда) қироат қилар, сурадан ўттиз ёки қирқ оят қолганда тик туриб, уни қироат қилар, сўнг сажда қилар эдилар.