حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ حَدَّثَنَا مَعْمَرٌ عَنِ الزُّهْرِيِّ عَنْ عُرْوَةَ قَالَدَخَلَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ عَلَى عَائِشَةَ مَسْرُورًا فَقَالَ أَلَمْ تَسْمَعِي مَا قَالَ الْمُدْلِجِيُّ وَرَأَى أُسَامَةَ وَزَيْدًا نَائِمَيْنِ فِي ثَوْبٍ أَوْ فِي قَطِيفَةٍ وَقَدْ خَرَجَتْ أَقْدَامُهُمَا فَقَالَ إِنَّ هَذِهِ الْأَقْدَامَ بَعْضُهَا مِنْ بَعْضٍ
Urva aytdi: Nabiy ﷺ Oishaning oldiga xursand holda kirdilar va: «Mudlijiy nima deganini eshitmadingmi?» dedilar — u Usoma bilan Zayd bir kiyim yoki bir chopon ostida uxlab yotganini, oyoqlari esa chiqib qolganini koʻrib: «Albatta, bu oyoqlar bir-biridandir», degan edi.Урва айтди: Набий ﷺ Оишанинг олдига хурсанд ҳолда кирдилар ва: «Мудлижий нима деганини эшитмадингми?» дедилар — у Усома билан Зайд бир кийим ёки бир чопон остида ухлаб ётганини, оёқлари эса чиқиб қолганини кўриб: «Албатта, бу оёқлар бир-биридандир», деган эди.