حَدَّثَنَا يَزِيدُ أَخْبَرَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ عَنْ خَالِدٍ الْحَذَّاءِ عَنْ خَالِدِ بْنِ أَبِي الصَّلْتِ قَالَكُنَّا عِنْدَ عُمَرَ بْنِ عَبْدِ الْعَزِيزِ فَذَكَرُوا الرَّجُلَ يَجْلِسُ عَلَى الْخَلَاءِ فَيَسْتَقْبِلُ الْقِبْلَةَ فَكَرِهُوا ذَلِكَ فَحَدَّثَ عَنْ عِرَاكِ بْنِ مَالِكٍ عَنْ عَائِشَةَ أَنَّ ذَلِكَ ذُكِرَ عِنْدَ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَقَالَ أَوَقَدْ فَعَلُوهَا حَوِّلِي مَقْعَدِي إِلَى الْقِبْلَةِ
Xolid ibn Abus-Salt aytdi: Biz Umar ibn Abdulazizning huzurida edik. Ular hojatxonada qiblaga yuzlanib oʻtiradigan kishi haqida gapirishdi va buni makruh sanashdi. Shunda u Irok ibn Molikdan, u Oisha (roziyallohu anho)dan rivoyat qildiki, bu Nabiy ﷺning huzurlarida zikr qilindi va u zot: «Buni qilibdilarmi? Mening hojat oʻrnimni qiblaga buringlar», dedilar.Холид ибн Абус-Салт айтди: Биз Умар ибн Абдулазизнинг ҳузурида эдик. Улар ҳожатхонада қиблага юзланиб ўтирадиган киши ҳақида гапиришди ва буни макруҳ санашди. Шунда у Ирок ибн Моликдан, у Оиша (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилдики, бу Набий ﷺнинг ҳузурларида зикр қилинди ва у зот: «Буни қилибдиларми? Менинг ҳожат ўрнимни қиблага буринглар», дедилар.