حَدَّثَنَا حُسَيْنٌ قَالَ حَدَّثَنَا شَيْبَانُ عَنْ مَنْصُورٍ عَنْ هِلَالِ بْنِ يِسَافٍ عَنْ فَرْوَةَ بْنِ نَوْفَلٍ أَنَّهُ قَالَسَأَلْتُ عَائِشَةَ قُلْتُ أَخْبِرِينِي بِشَيْءٍ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَدْعُو بِهِ لَعَلِّي أَدْعُو اللَّهَ بِهِ فَيَنْفَعَنِي اللَّهُ بِهِ قَالَتْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يُكْثِرُ أَنْ يَقُولَ اللَّهُمَّ إِنِّي أَعُوذُ بِكَ مِنْ شَرِّ مَا عَمِلْتُ وَمِنْ شَرِّ مَا لَمْ أَعْمَلْ
Farva ibn Navfal aytadi: Men Oisha (roziyallohu anho)dan soʻrab: «Menga Rasululloh ﷺ duo qiladigan biror narsani aytib bering, shoyad men ham u bilan Allohga duo qilsam va Alloh menga u bilan foyda bersa», dedim. U: «Rasululloh ﷺ koʻp marta: ‹Allohumma inni aʼuzu bika min sharri ma amiltu va min sharri ma lam aʼmal (Ey Alloh, men qilgan ishimning yomonligidan va qilmagan ishimning yomonligidan Senga panoh tilayman)›, der edilar», dedi.Фарва ибн Навфал айтади: Мен Оиша (розияллоҳу анҳо)дан сўраб: «Менга Расулуллоҳ ﷺ дуо қиладиган бирор нарсани айтиб беринг, шояд мен ҳам у билан Аллоҳга дуо қилсам ва Аллоҳ менга у билан фойда берса», дедим. У: «Расулуллоҳ ﷺ кўп марта: ‹Аллоҳумма инни аъузу бика мин шарри ма амилту ва мин шарри ма лам аъмал (Эй Аллоҳ, мен қилган ишимнинг ёмонлигидан ва қилмаган ишимнинг ёмонлигидан Сенга паноҳ тилайман)›, дер эдилар», деди.