حَدَّثَنَا أَبُو نُوحٍ قُرَادٌ قَالَ أَخْبَرَنَا لَيْثُ بْنُ سَعْدٍ عَنْ مَالِكِ بْنِ أَنَسٍ عَنِ الزُّهْرِيِّ عَنْ عُرْوَةَ عَنْ عَائِشَةَ عَنْ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ و عَنْ بَعْضِ شُيُوخِهِمْ أَنَّ زِيَادًا مَوْلَى عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَبَّادِ بْنِ أَبِي رَبِيعَةَ حَدَّثَهُمْ عَمَّنْ حَدَّثَهُعَنْ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَنَّ رَجُلًا مِنْ أَصْحَابِ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ جَلَسَ بَيْنَ يَدَيْهِ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ لِي مَمْلُوكِينَ يُكَذِّبُونَنِي وَيَخُونُونَنِي وَيَعْصُونَنِي وَأَضْرِبُهُمْ وَأَسُبُّهُمْ فَكَيْفَ أَنَا مِنْهُمْ فَقَالَ لَهُ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ بِحَسْبِ مَا خَانُوكَ وَعَصَوْكَ وَيُكَذِّبُونَكَ وَعِقَابُكَ إِيَّاهُمْ إِنْ كَانَ دُونَ ذُنُوبِهِمْ كَانَ فَضْلًا لَكَ عَلَيْهِمْ وَإِنْ كَانَ عِقَابُكَ إِيَّاهُمْ بِقَدْرِ ذُنُوبِهِمْ كَانَ كَفَافًا لَا لَكَ وَلَا عَلَيْكَ وَإِنْ كَانَ عِقَابُكَ إِيَّاهُمْ فَوْقَ ذُنُوبِهِمْ اقْتُصَّ لَهُمْ مِنْكَ الْفَضْلُ الَّذِي بَقِيَ قِبَلَكَ فَجَعَلَ الرَّجُلُ يَبْكِي بَيْنَ يَدَيْ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ وَيَهْتِفُ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ مَا لَهُ مَا يَقْرَأُ كِتَابَ اللَّهِ {وَنَضَعُ الْمَوَازِينَ الْقِسْطَ لِيَوْمِ الْقِيَامَةِ فَلَا تُظْلَمُ نَفْسٌ شَيْئًا وَإِنْ كَانَ مِثْقَالَ حَبَّةٍ مِنْ خَرْدَلٍ أَتَيْنَا بِهَا وَكَفَى بِنَا حَاسِبِينَ} فَقَالَ الرَّجُلُ يَا رَسُولَ اللَّهِ مَا أَجِدُ شَيْئًا خَيْرًا مِنْ فِرَاقِ هَؤُلَاءِ يَعْنِي عَبِيدَهُ إِنِّي أُشْهِدُكَ أَنَّهُمْ أَحْرَارٌ كُلُّهُمْ
Nabiy ﷺdan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺning sahobalaridan bir kishi u zotning huzurlarida oʻtirib: «Ey Allohning Rasuli, mening qullarim bor, ular menga yolgʻon gapiradilar, xiyonat qiladilar va itoatsizlik qiladilar; men esa ularni uraman va soʻkaman. Ular bilan mening holim qanday boʻladi?» dedi. Rasululloh ﷺ unga: «Ularning senga qilgan xiyonati, itoatsizligi va yolgʻoni hamda sening ularga bergan jazoying hisoblanadi. Agar jazoying ularning gunohlaridan kam boʻlsa, bu sening ularning ustingdagi ortiqchaliging boʻladi; agar jazoying ularning gunohlari miqdoricha boʻlsa, baravar boʻladi — na sening foydangga, na zararingga; agar jazoying ularning gunohlaridan ortiq boʻlsa, senda qolgan ortiqchasi uchun ular foydasiga sendan qasos olinadi», dedilar. Shunda u kishi Rasululloh ﷺning huzurlarida yigʻlab, faryod qila boshladi. Rasululloh ﷺ: «Unga nima boʻldi? U Allohning Kitobini oʻqimaydimi: {Va qiyomat kuni adolat tarozilarini qoʻyamiz; hech bir jonga zarracha zulm qilinmaydi. Agar xantal urugʻicha (amal) boʻlsa ham, uni keltiramiz. Hisob qiluvchi boʻlishga Biz kifoyamiz}», dedilar. U kishi: «Ey Allohning Rasuli, men bulardan — yaʼni qullaridan — ajralishdan koʻra yaxshiroq narsani topmadim. Sizni guvoh qilamanki, ularning barchasi ozoddir», dedi.Набий ﷺдан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺнинг саҳобаларидан бир киши у зотнинг ҳузурларида ўтириб: «Эй Аллоҳнинг Расули, менинг қулларим бор, улар менга ёлғон гапирадилар, хиёнат қиладилар ва итоатсизлик қиладилар; мен эса уларни ураман ва сўкаман. Улар билан менинг ҳолим қандай бўлади?» деди. Расулуллоҳ ﷺ унга: «Уларнинг сенга қилган хиёнати, итоатсизлиги ва ёлғони ҳамда сенинг уларга берган жазойинг ҳисобланади. Агар жазойинг уларнинг гуноҳларидан кам бўлса, бу сенинг уларнинг устингдаги ортиқчалигинг бўлади; агар жазойинг уларнинг гуноҳлари миқдорича бўлса, баравар бўлади — на сенинг фойдангга, на зарарингга; агар жазойинг уларнинг гуноҳларидан ортиқ бўлса, сенда қолган ортиқчаси учун улар фойдасига сендан қасос олинади», дедилар. Шунда у киши Расулуллоҳ ﷺнинг ҳузурларида йиғлаб, фарёд қила бошлади. Расулуллоҳ ﷺ: «Унга нима бўлди? У Аллоҳнинг Китобини ўқимайдими: {Ва қиёмат куни адолат тарозиларини қўямиз; ҳеч бир жонга заррача зулм қилинмайди. Агар хантал уруғича (амал) бўлса ҳам, уни келтирамиз. Ҳисоб қилувчи бўлишга Биз кифоямиз}», дедилар. У киши: «Эй Аллоҳнинг Расули, мен булардан — яъни қулларидан — ажралишдан кўра яхшироқ нарсани топмадим. Сизни гувоҳ қиламанки, уларнинг барчаси озоддир», деди.