حَدَّثَنَا وَكِيعٌ قَالَ حَدَّثَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ عَنْ أَبِيهِ عَنْ عَائِشَةَ أَوْ أُمِّ سَلَمَةَ قَالَ وَكِيعٌ شَكَّ هُوَ يَعْنِي عَبْدَ اللَّهِ بْنَ سَعِيدٍأَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ لِإِحْدَاهُمَا لَقَدْ دَخَلَ عَلَيَّ الْبَيْتَ مَلَكٌ لَمْ يَدْخُلْ عَلَيَّ قَبْلَهَا فَقَالَ لِي إِنَّ ابْنَكَ هَذَا حُسَيْنٌ مَقْتُولٌ وَإِنْ شِئْتَ أَرَيْتُكَ مِنْ تُرْبَةِ الْأَرْضِ الَّتِي يُقْتَلُ بِهَا قَالَ فَأَخْرَجَ تُرْبَةً حَمْرَاءَ
Abdulloh ibn Saʼid otasidan, u Oisha yoki Ummu Salamadan (roziyallohu anho) rivoyat qildi — Vakiʼ: «Shakni oʻzi, yaʼni Abdulloh ibn Saʼid qilgan», dedi — Nabiy ﷺ ikkovlaridan biriga: «Huzurimga uyga bir farishta kirdi, u bundan oldin menikiga hech kirmagan edi. U menga: ‹Albatta, mana bu oʻgʻling Husayn oʻldiriladi; agar xohlasang, u oʻldiriladigan yerning tuprogʻidan senga koʻrsataman›, dedi», dedilar. (Roviy) dedi: Soʻng u qizil tuproqni chiqardi.Абдуллоҳ ибн Саъид отасидан, у Оиша ёки Умму Саламадан (розияллоҳу анҳо) ривоят қилди — Вакиъ: «Шакни ўзи, яъни Абдуллоҳ ибн Саъид қилган», деди — Набий ﷺ икковларидан бирига: «Ҳузуримга уйга бир фаришта кирди, у бундан олдин меникига ҳеч кирмаган эди. У менга: ‹Албатта, мана бу ўғлинг Ҳусайн ўлдирилади; агар хоҳласанг, у ўлдириладиган ернинг тупроғидан сенга кўрсатаман›, деди», дедилар. (Ровий) деди: Сўнг у қизил тупроқни чиқарди.