حَدَّثَنَا وَكِيعٌ قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ عَنِ الْأَعْمَشِ عَنِ ثَابِتٍ أَوْ عَنْ أَبِي ثَابِتٍأَنَّ رَجُلًا دَخَلَ مَسْجِدَ دِمَشْقَ فَقَالَ اللَّهُمَّ آنِسْ وَحْشَتِي وَارْحَمْ غُرْبَتِي وَارْزُقْنِي جَلِيسًا حَبِيبًا صَالِحًا فَسَمِعَهُ أَبُو الدَّرْدَاءِ فَقَالَ لَئِنْ كُنْتَ صَادِقًا لَأَنَا أَسْعَدُ بِمَا قُلْتَ مِنْكَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقُولُ {فَمِنْهُمْ ظَالِمٌ لِنَفْسِهِ} قَالَ الظَّالِمُ يُؤْخَذُ مِنْهُ فِي مَقَامِهِ فَذَلِكَ الْهَمُّ وَالْحَزَنُ {وَمِنْهُمْ مُقْتَصِدٌ} يُحَاسَبُ حِسَابًا يَسِيرًا {وَمِنْهُمْ سَابِقٌ بِالْخَيْرَاتِ} فَذَلِكَ الَّذِينَ يَدْخُلُونَ الْجَنَّةَ بِغَيْرِ حِسَابٍ
Bir kishi Damashq masjidiga kirib: «Ey Bor Xudoyo, yolgʻizligimga uns ber, gʻurbatimga rahm qil va menga suhbatdosh boʻladigan sevimli, solih kishini ravo qil», dedi. Buni Abu Dardo eshitib qoldi va: «Agar rost soʻzlagan boʻlsang, aytganingdan men sendan koʻra baxtliroqman. Men Rasululloh ﷺning {Ulardan oʻziga zulm qilguvchisi bor} (degan oyat haqida) shunday deganlarini eshitganman: Zolim oʻz oʻrnida (hisobga) tutiladi, mana shu — gʻam va qaygʻudir. {Ulardan oʻrtachasi ham bor} — u yengil hisob bilan hisob qilinadi. {Ulardan yaxshiliklarda oldinga oʻtguvchisi ham bor} — mana shular jannatga hisobsiz kiradiganlardir», dedi.Бир киши Дамашқ масжидига кириб: «Эй Бор Худоё, ёлғизлигимга унс бер, ғурбатимга раҳм қил ва менга суҳбатдош бўладиган севимли, солиҳ кишини раво қил», деди. Буни Абу Дардо эшитиб қолди ва: «Агар рост сўзлаган бўлсанг, айтганингдан мен сендан кўра бахтлироқман. Мен Расулуллоҳ ﷺнинг {Улардан ўзига зулм қилгувчиси бор} (деган оят ҳақида) шундай деганларини эшитганман: Золим ўз ўрнида (ҳисобга) тутилади, мана шу — ғам ва қайғудир. {Улардан ўртачаси ҳам бор} — у енгил ҳисоб билан ҳисоб қилинади. {Улардан яхшиликларда олдинга ўтгувчиси ҳам бор} — мана шулар жаннатга ҳисобсиз кирадиганлардир», деди.