وَعَنْ عِمْرَانَ بْنِ حَصِينٍ - رضى الله عنه - { أَنَّ اِمْرَأَةً مِنْ جُهَيْنَةَ أَتَتْ نَبِيَّ اَللَّهِ - صلى الله عليه وسلم --وَهِيَ حُبْلَى مِنْ اَلزِّنَا-فَقَالَتْ: يَا نَبِيَّ اَللَّهِ! أَصَبْتُ حَدًّا, فَأَقِمْهُ عَلَيَّ, فَدَعَا نَبِيُّ اَللَّهِ - صلى الله عليه وسلم -وَلِيَّهَا. فَقَالَ: "أَحْسِنْ إِلَيْهَا فَإِذَا وَضَعَتْ فَائْتِنِي بِهَا" فَفَعَلَ. فَأَمَرَ بِهَا فَشُكَّتْ عَلَيْهَا ثِيَابُهَا, ثُمَّ أَمَرَ بِهَا فَرُجِمَتْ, ثُمَّ صَلَّى عَلَيْهَا, فَقَالَ عُمَرُ: أَتُصَلِّي عَلَيْهَا يَا نَبِيَّ اَللَّهِ وَقَدْ زَنَتْ? فَقَالَ: "لَقَدْ تَابَتْ تَوْبَةً لَوْ قُسِّمَتْ بَيْنَ سَبْعِينَ مِنْ أَهْلِ اَلْمَدِينَةِ لَوَسِعَتْهُمْ, وَهَلْ وَجَدَتْ أَفَضَلَ مِنْ أَنْ جَادَتْ بِنَفْسِهَا لِلَّهِ? } ". رَوَاهُ مُسْلِمٌ 1 . 1 - صحيح رواه مسلم (1696).
Imron ibn Husayn (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Juhayna (qabilasi)dan bir ayol zinodan homilador holda Allohning Nabiysi ﷺ huzuriga kelib: «Ey Allohning Nabiysi, men had (jazo)ga (sazovor) ish qildim, mening ustimda uni ado eting», — dedi. Shunda Allohning Nabiysi ﷺ uning valiysini chaqirib: «Unga yaxshilik qil, tugʻsa, uni menga olib kel», — dedilar. U shunday qildi. Soʻng Allohning Nabiysi ﷺ u haqida buyruq berdilar, uning kiyimlari (tanasiga) mahkamlandi, soʻng u zot buyurdilar va u toshboʻron qilindi, keyin u zot unga janoza oʻqidilar. Shunda Umar u zotga: «Ey Allohning Nabiysi, u zino qilgani holda unga janoza oʻqiyapsizmi?» — dedi. U zot: «U shunday bir tavba qildiki, agar u Madina ahlidan yetmish kishi orasida boʻlinsa, ularga yetardi. Oʻzini Alloh taologa (fido qilib) saxiylik qilganidan afzalroq tavbani topdingmi?» — dedilar.Имрон ибн Ҳусайн (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Жуҳайна (қабиласи)дан бир аёл зинодан ҳомиладор ҳолда Аллоҳнинг Набийси ﷺ ҳузурига келиб: «Эй Аллоҳнинг Набийси, мен ҳад (жазо)га (сазовор) иш қилдим, менинг устимда уни адо этинг», — деди. Шунда Аллоҳнинг Набийси ﷺ унинг валийсини чақириб: «Унга яхшилик қил, туғса, уни менга олиб кел», — дедилар. У шундай қилди. Сўнг Аллоҳнинг Набийси ﷺ у ҳақида буйруқ бердилар, унинг кийимлари (танасига) маҳкамланди, сўнг у зот буюрдилар ва у тошбўрон қилинди, кейин у зот унга жаноза ўқидилар. Шунда Умар у зотга: «Эй Аллоҳнинг Набийси, у зино қилгани ҳолда унга жаноза ўқияпсизми?» — деди. У зот: «У шундай бир тавба қилдики, агар у Мадина аҳлидан етмиш киши орасида бўлинса, уларга етарди. Ўзини Аллоҳ таолога (фидо қилиб) сахийлик қилганидан афзалроқ тавбани топдингми?» — дедилар.