وَعَنْهُ; أَنَّ رَسُولَ اَللَّهِ - صلى الله عليه وسلم -ذَكَرَ يَوْمَ الْجُمُعَةِ فَقَالَ: { فِيهِ سَاعَةٌ لَا يُوَافِقُهَا عَبْدٌ مُسْلِمٌ وَهُوَ قَائِمٌ يُصَلِّي, يَسْأَلُ اَللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ شَيْئًا إِلَّا أَعْطَاهُ إِيَّاهُ، وَأَشَارَ بِيَدِهِ يُقَلِّلُهَا } مُتَّفَقٌ عَلَيْه ِ 1 . 1 - صحيح. رواه البخاري (935)، ومسلم (852).
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ juma kuni haqida soʻzlab: «Unda shunday bir soat borki, agar musulmon banda uni namoz oʻqib turgan holda topsa va aziz va ulugʻ Allohdan biror narsa soʻrasa, Alloh albatta uning soʻraganini beradi», dedilar. U zot qoʻllari bilan oʻsha (vaqt)ning qisqaligiga ishora qildilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ жума куни ҳақида сўзлаб: «Унда шундай бир соат борки, агар мусулмон банда уни намоз ўқиб турган ҳолда топса ва азиз ва улуғ Аллоҳдан бирор нарса сўраса, Аллоҳ албатта унинг сўраганини беради», дедилар. У зот қўллари билан ўша (вақт)нинг қисқалигига ишора қилдилар.