وَعَنْ سَمُرَةَ بْنِ جُنْدُبٍ - رضى الله عنه - قَالَ: قَالَ رَسُولُ اَللَّهِ - صلى الله عليه وسلم -{ اَلْمَسْأَلَةُ كَدٌّ يَكُدُّ بِهَا اَلرَّجُلُ وَجْهَهُ, إِلَّا أَنْ يَسْأَلَ اَلرَّجُلُ سُلْطَانًا, أَوْ فِي أَمْرٍ لَا بُدَّ مِنْهُ } رَوَاهُ اَلتِّرْمِذِيُّ وَصَحَّحَهُ 1 . 1 - صحيح. رواه الترمذي ( 681 )، وقال: حسن صحيح.
Samura ibn Jundub (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Tilanchilik — kishi oʻz yuzini tirnab tilka-pora qiladigan mehnat (xorlik)dir. Magar kishi sultondan (hokimdan) soʻrasa, yoki chorasiz boʻlgan bir ish boʻlsagina (bundan mustasno)», — dedilar.Самура ибн Жундуб (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Тиланчилик — киши ўз юзини тирнаб тилка-пора қиладиган меҳнат (хорлик)дир. Магар киши султондан (ҳокимдан) сўраса, ёки чорасиз бўлган бир иш бўлсагина (бундан мустасно)», — дедилар.