أَخْبَرَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، قَالَ حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عَبْدِ الْمَلِكِ، عَنْ زَيْدِ بْنِ عُقْبَةَ، عَنْ سَمُرَةَ بْنِ جُنْدُبٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " الْمَسْأَلَةُ كَدٌّ يَكُدُّ بِهَا الرَّجُلُ وَجْهَهُ إِلاَّ أَنْ يَسْأَلَ الرَّجُلُ سُلْطَانًا أَوْ فِي أَمْرٍ لاَ بُدَّ مِنْهُ " .
Samura ibn Jundab (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Soʻrash kishi oʻz yuzini u bilan tirnaydigan tirnashdir — magar kishi bir hukmdordan soʻrasa yoki chorasi yoʻq bir ishda soʻrasa (bu bundan mustasno)», dedilar.Самура ибн Жундаб (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Сўраш киши ўз юзини у билан тирнайдиган тирнашдир — магар киши бир ҳукмдордан сўраса ёки чораси йўқ бир ишда сўраса (бу бундан мустасно)», дедилар.