عَنْ اَلْمِسْوَرِ بْنِ مَخْرَمَةَ - رضى الله عنه - { أَنَّ سُبَيْعَةَ الْأَسْلَمِيَّةَ -رَضِيَ اَللَّهُ عَنْهَا- نُفِسَتْ بَعْدَ وَفَاةِ زَوْجِهَا بِلَيَالٍ, فَجَاءَتْ اَلنَّبِيَّ - صلى الله عليه وسلم -فَاسْتَأْذَنَتْهُ أَنْ تَنْكِحَ, فَأَذِنَ لَهَا, فَنَكَحَتْ. } رَوَاهُ اَلْبُخَارِيُّ 1 1 - صحيح. رواه البخاري (5320).
al-Misvar ibn Maxrama (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, Subayʼa al-Aslamiyya eri vafot etganidan bir necha kecha keyin (homilasini tugʻib) nifosli boʻldi. U Nabiy ﷺning oldilariga kelib, nikohlanish uchun izn soʻradi; u zot unga izn berdilar; u (ham) nikohlandi.ал-Мисвар ибн Махрама (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, Субайъа ал-Асламийя эри вафот этганидан бир неча кеча кейин (ҳомиласини туғиб) нифосли бўлди. У Набий ﷺнинг олдиларига келиб, никоҳланиш учун изн сўради; у зот унга изн бердилар; у (ҳам) никоҳланди.