حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يُوسُفَ، قَالَ أَخْبَرَنَا مَالِكٌ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ أُمِّ الْمُؤْمِنِينَ ـ رضى الله عنها ـ أَنَّهَا قَالَتْ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ فِي مَرَضِهِ " مُرُوا أَبَا بَكْرٍ يُصَلِّي بِالنَّاسِ ". قَالَتْ عَائِشَةُ قُلْتُ إِنَّ أَبَا بَكْرٍ إِذَا قَامَ فِي مَقَامِكَ لَمْ يُسْمِعِ النَّاسَ مِنَ الْبُكَاءِ، فَمُرْ عُمَرَ فَلْيُصَلِّ لِلنَّاسِ. فَقَالَتْ عَائِشَةُ فَقُلْتُ لِحَفْصَةَ قُولِي لَهُ إِنَّ أَبَا بَكْرٍ إِذَا قَامَ فِي مَقَامِكَ لَمْ يُسْمِعِ النَّاسَ مِنَ الْبُكَاءِ، فَمُرْ عُمَرَ فَلْيُصَلِّ لِلنَّاسِ. فَفَعَلَتْ حَفْصَةُ. فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَهْ، إِنَّكُنَّ لأَنْتُنَّ صَوَاحِبُ يُوسُفَ، مُرُوا أَبَا بَكْرٍ فَلْيُصَلِّ لِلنَّاسِ ". فَقَالَتْ حَفْصَةُ لِعَائِشَةَ مَا كُنْتُ لأُصِيبَ مِنْكِ خَيْرًا.
Oisha (moʻminlar onasi) (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ kasallik (paytlari)da: «Abu Bakrga aytinglar, odamlarga imomlik qilsin», — dedilar. Men u zotga: «Agar Abu Bakr sizning oʻrningizda tursa, (koʻp) yigʻlagani tufayli odamlar uni eshitmaydi; shuning uchun Umarga imomlik qilishni buyuring», — dedim. Oisha qoʻshimcha qildi: Men Hafsaga: «U zotga ayt: Agar Abu Bakr sizning oʻrningizda odamlarga imomlik qilsa, yigʻlagani tufayli odamlar uni eshita olmaydi; shuning uchun Umarga imomlik qilishni buyuring», — dedim. Hafsa shunday qildi, lekin Rasululloh ﷺ: «Tinch boʻlinglar! Albatta, sizlar Yusuf (haqida)gi ayollarsizlar. Abu Bakrga aytinglar, odamlarga imomlik qilsin», — dedilar. Hafsa Oishaga: «Men sendan hech qachon yaxshilik koʻrmadim», — dedi.Оиша (мўминлар онаси) (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ касаллик (пайтлари)да: «Абу Бакрга айтинглар, одамларга имомлик қилсин», — дедилар. Мен у зотга: «Агар Абу Бакр сизнинг ўрнингизда турса, (кўп) йиғлагани туфайли одамлар уни эшитмайди; шунинг учун Умарга имомлик қилишни буюринг», — дедим. Оиша қўшимча қилди: Мен Ҳафсага: «У зотга айт: Агар Абу Бакр сизнинг ўрнингизда одамларга имомлик қилса, йиғлагани туфайли одамлар уни эшита олмайди; шунинг учун Умарга имомлик қилишни буюринг», — дедим. Ҳафса шундай қилди, лекин Расулуллоҳ ﷺ: «Тинч бўлинглар! Албатта, сизлар Юсуф (ҳақида)ги аёлларсизлар. Абу Бакрга айтинглар, одамларга имомлик қилсин», — дедилар. Ҳафса Оишага: «Мен сендан ҳеч қачон яхшилик кўрмадим», — деди.