حَدَّثَنَا أَبُو الْوَلِيدِ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ أَبِي يَعْفُورٍ، قَالَ سَمِعْتُ مُصْعَبَ بْنَ سَعْدٍ، يَقُولُ صَلَّيْتُ إِلَى جَنْبِ أَبِي فَطَبَّقْتُ بَيْنَ كَفَّىَّ ثُمَّ وَضَعْتُهُمَا بَيْنَ فَخِذَىَّ، فَنَهَانِي أَبِي وَقَالَ كُنَّا نَفْعَلُهُ فَنُهِينَا عَنْهُ، وَأُمِرْنَا أَنْ نَضَعَ أَيْدِيَنَا عَلَى الرُّكَبِ.
Musʼab ibn Saʼd (otasidan) rivoyat qiladi: Men otam yonida namoz oʻqidim va ikki qoʻlimni bir-biriga yaqinlashtirib, ularni (rukuʼda) ikki tizzam orasiga qoʻydim. Otam menga bunday qilmaslikni aytdi va: «Biz ham shunday qilar edik, lekin bizni (Paygʻambar ﷺ) bundan qaytardi va qoʻllarni tizzalarga qoʻyishga buyurdi», — dedi.Мусъаб ибн Саъд (отасидан) ривоят қилади: Мен отам ёнида намоз ўқидим ва икки қўлимни бир-бирига яқинлаштириб, уларни (рукуъда) икки тиззам орасига қўйдим. Отам менга бундай қилмасликни айтди ва: «Биз ҳам шундай қилар эдик, лекин бизни (Пайғамбар ﷺ) бундан қайтарди ва қўлларни тиззаларга қўйишга буюрди», — деди.