حَدَّثَنَا عَبْدَانُ، قَالَ أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ، قَالَ أَخْبَرَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، أَنَّهُ سَأَلَ عَمْرَةَ عَنِ الْغُسْلِ، يَوْمَ الْجُمُعَةِ فَقَالَتْ قَالَتْ عَائِشَةُ ـ رضى الله عنها ـ كَانَ النَّاسُ مَهَنَةَ أَنْفُسِهِمْ، وَكَانُوا إِذَا رَاحُوا إِلَى الْجُمُعَةِ رَاحُوا فِي هَيْئَتِهِمْ فَقِيلَ لَهُمْ لَوِ اغْتَسَلْتُمْ.
Yahyo ibn Said (Amradan, Oishadan) rivoyat qiladi: Men Amradan juma kunlari gusl qilish haqida soʻradim. U: «Oisha shunday dedi: ‹Odamlar (tirikchilik uchun) ishlar va juma namoziga borgan paytlarida, ish (payti)dagi holatida masjidga borar edi. Shuning uchun ularga juma kuni gusl qilish (buyurildi)›», — dedi.Яҳё ибн Саид (Амрадан, Оишадан) ривоят қилади: Мен Амрадан жума кунлари гусл қилиш ҳақида сўрадим. У: «Оиша шундай деди: ‹Одамлар (тирикчилик учун) ишлар ва жума намозига борган пайтларида, иш (пайти)даги ҳолатида масжидга борар эди. Шунинг учун уларга жума куни гусл қилиш (буюрилди)›», — деди.