حَدَّثَنَا مُحَمَّدٌ، حَدَّثَنَا عُمَرُ بْنُ حَفْصٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبِي، عَنْ عَاصِمٍ، عَنْ حَفْصَةَ، عَنْ أُمِّ عَطِيَّةَ، قَالَتْ كُنَّا نُؤْمَرُ أَنْ نَخْرُجَ يَوْمَ الْعِيدِ، حَتَّى نُخْرِجَ الْبِكْرَ مِنْ خِدْرِهَا، حَتَّى نُخْرِجَ الْحُيَّضَ فَيَكُنَّ خَلْفَ النَّاسِ، فَيُكَبِّرْنَ بِتَكْبِيرِهِمْ، وَيَدْعُونَ بِدُعَائِهِمْ يَرْجُونَ بَرَكَةَ ذَلِكَ الْيَوْمِ وَطُهْرَتَهُ.
Ummu Atiyya (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: Bizga iyd kuni (uydan) chiqish — hatto qiz bolalarni uylaridan chiqarish va hayzli ayollarni (ham chiqarish) — buyurilar edi; toki ular erkaklar orqasida turib, ular bilan birga takbir aytsin, ular bilan birga Allohga duo qilsin, oʻsha kunning barakatini va gunohlardan poklanishni umid qilsin.Умму Атийя (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: Бизга ийд куни (уйдан) чиқиш — ҳатто қиз болаларни уйларидан чиқариш ва ҳайзли аёлларни (ҳам чиқариш) — буюрилар эди; токи улар эркаклар орқасида туриб, улар билан бирга такбир айцин, улар билан бирга Аллоҳга дуо қилсин, ўша куннинг баракатини ва гуноҳлардан покланишни умид қилсин.