حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مِهْرَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا الْوَلِيدُ، قَالَ أَخْبَرَنَا ابْنُ نَمِرٍ، سَمِعَ ابْنَ شِهَابٍ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها ـ جَهَرَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فِي صَلاَةِ الْخُسُوفِ بِقِرَاءَتِهِ، فَإِذَا فَرَغَ مِنْ قِرَاءَتِهِ كَبَّرَ فَرَكَعَ، وَإِذَا رَفَعَ مِنَ الرَّكْعَةِ قَالَ سَمِعَ اللَّهُ لِمَنْ حَمِدَهُ، رَبَّنَا وَلَكَ الْحَمْدُ. ثُمَّ يُعَاوِدُ الْقِرَاءَةَ فِي صَلاَةِ الْكُسُوفِ، أَرْبَعَ رَكَعَاتٍ فِي رَكْعَتَيْنِ وَأَرْبَعَ سَجَدَاتٍ. وَقَالَ الأَوْزَاعِيُّ وَغَيْرُهُ سَمِعْتُ الزُّهْرِيَّ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها ـ أَنَّ الشَّمْسَ، خَسَفَتْ عَلَى عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَبَعَثَ مُنَادِيًا بِالصَّلاَةُ جَامِعَةٌ، فَتَقَدَّمَ فَصَلَّى أَرْبَعَ رَكَعَاتٍ فِي رَكْعَتَيْنِ وَأَرْبَعَ سَجَدَاتٍ. وَأَخْبَرَنِي عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ نَمِرٍ سَمِعَ ابْنَ شِهَابٍ مِثْلَهُ. قَالَ الزُّهْرِيُّ فَقُلْتُ مَا صَنَعَ أَخُوكَ ذَلِكَ، عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الزُّبَيْرِ مَا صَلَّى إِلاَّ رَكْعَتَيْنِ مِثْلَ الصُّبْحِ إِذْ صَلَّى بِالْمَدِينَةِ. قَالَ أَجَلْ، إِنَّهُ أَخْطَأَ السُّنَّةَ. تَابَعَهُ سُفْيَانُ بْنُ حُسَيْنٍ وَسُلَيْمَانُ بْنُ كَثِيرٍ عَنِ الزُّهْرِيِّ فِي الْجَهْرِ.
Oisha (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: Paygʻambar ﷺ tutilish namozida (Qurʼonni) jahriy oʻqidilar; tutilish namozini tugatgach, takbir aytib, rukuʼ qildilar. Rukuʼdan tik turganlarida: «Samiʼalloohu liman hamidah, Robbana va lakal-hamd», — der edilar. Soʻng yana qiroatni boshlar edilar. Tutilish namozida ikki rakatda toʻrt rukuʼ va toʻrt sajda bor. Avzoiy va boshqalar: «Biz Zuhriydan — u Urvadan, u Oishadan — eshitdik: ‹Rasululloh ﷺ hayotlik paytlarida quyosh tutildi va u zot bir kishiga: Jamoat namozi, — deb eʼlon qildirdilar. U zot namozga imomlik qilib, ikki rakatda toʻrt rukuʼ va toʻrt sajda qildilar›», — dedi. Valid rivoyat qiladiki, Abdurrahmon ibn Namir unga — u shuning oʻxshashini eshitganini — xabar berdi. Ibn Shihob ham shuning oʻxshashini eshitdi. Zuhriy: «Men (Urvadan): Akang Abdulloh ibn Zubayr nima qildi? U Madinada (tutilish) namozini oʻqiganda, bomdod namozidek ikki rakat oʻqidi, — deb (soʻradim). Urva: U (bu borada) Paygʻambar ﷺ ning sunnatini qoʻldan boy berdi, — deb javob berdi», — dedi. Sulaymon ibn Kasir va Sufyon ibn Husayn Zuhriydan: «Tutilish namozi jahriy qiroat bilan oʻqilar edi», — deb rivoyat qildi.Оиша (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: Пайғамбар ﷺ тутилиш намозида (Қуръонни) жаҳрий ўқидилар; тутилиш намозини тугатгач, такбир айтиб, рукуъ қилдилар. Рукуъдан тик турганларида: «Самиъаллооҳу лиман ҳамидаҳ, Роббана ва лакал-ҳамд», — дер эдилар. Сўнг яна қироатни бошлар эдилар. Тутилиш намозида икки ракатда тўрт рукуъ ва тўрт сажда бор. Авзоий ва бошқалар: «Биз Зуҳрийдан — у Урвадан, у Оишадан — эшитдик: ‹Расулуллоҳ ﷺ ҳаётлик пайтларида қуёш тутилди ва у зот бир кишига: Жамоат намози, — деб эълон қилдирдилар. У зот намозга имомлик қилиб, икки ракатда тўрт рукуъ ва тўрт сажда қилдилар›», — деди. Валид ривоят қиладики, Абдурраҳмон ибн Намир унга — у шунинг ўхшашини эшитганини — хабар берди. Ибн Шиҳоб ҳам шунинг ўхшашини эшитди. Зуҳрий: «Мен (Урвадан): Аканг Абдуллоҳ ибн Зубайр нима қилди? У Мадинада (тутилиш) намозини ўқиганда, бомдод намозидек икки ракат ўқиди, — деб (сўрадим). Урва: У (бу борада) Пайғамбар ﷺ нинг суннатини қўлдан бой берди, — деб жавоб берди», — деди. Сулаймон ибн Касир ва Суфён ибн Ҳусайн Зуҳрийдан: «Тутилиш намози жаҳрий қироат билан ўқилар эди», — деб ривоят қилди.