حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ الْمُبَارَكِ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، حَدَّثَنَا أَيُّوبُ، وَيُونُسُ، عَنِ الْحَسَنِ، عَنِ الأَحْنَفِ بْنِ قَيْسٍ، قَالَ ذَهَبْتُ لأَنْصُرَ هَذَا الرَّجُلَ، فَلَقِيَنِي أَبُو بَكْرَةَ فَقَالَ أَيْنَ تُرِيدُ قُلْتُ أَنْصُرُ هَذَا الرَّجُلَ. قَالَ ارْجِعْ فَإِنِّي سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " إِذَا الْتَقَى الْمُسْلِمَانِ بِسَيْفَيْهِمَا فَالْقَاتِلُ وَالْمَقْتُولُ فِي النَّارِ ". فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ هَذَا الْقَاتِلُ فَمَا بَالُ الْمَقْتُولِ قَالَ " إِنَّهُ كَانَ حَرِيصًا عَلَى قَتْلِ صَاحِبِهِ ".
Al-Ahnaf ibn Qaysdan rivoyat qilinadi: Men bu kishiga (Ali ibn Abu Tolibga) yordam bergani borayotgan edim. Yoʻlda Abu Bakra meni uchratib: «Qayoqqa ketyapsan?» — dedi. Men: «Bu kishiga yordam bergani», — dedim. U: «Qaytib ket! Men Rasululloh ﷺ ning shunday deganlarini eshitganman: ‹Ikki musulmon qilichlari bilan toʻqnashsa, oʻldirgan ham, oʻldirilgan ham doʻzaxdadir›», — dedi. Men: «Yo Rasululloh, oʻldirgani (shunday boʻlsin), lekin oʻldirilganga nima boʻldi?» — dedim. U zot: «U ham, albatta, sherigini oʻldirishni (chin dildan) istagan edi», — dedilar.Ал-Аҳнаф ибн Қайсдан ривоят қилинади: Мен бу кишига (Али ибн Абу Толибга) ёрдам бергани бораётган эдим. Йўлда Абу Бакра мени учратиб: «Қаёққа кетяпсан?» — деди. Мен: «Бу кишига ёрдам бергани», — дедим. У: «Қайтиб кет! Мен Расулуллоҳ ﷺ нинг шундай деганларини эшитганман: ‹Икки мусулмон қиличлари билан тўқнашса, ўлдирган ҳам, ўлдирилган ҳам дўзахдадир›», — деди. Мен: «Ё Расулуллоҳ, ўлдиргани (шундай бўлсин), лекин ўлдирилганга нима бўлди?» — дедим. У зот: «У ҳам, албатта, шеригини ўлдиришни (чин дилдан) истаган эди», — дедилар.