حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ كَثِيرٍ، أَخْبَرَنَا سُفْيَانُ، عَنْ أَبِي حَازِمٍ، عَنْ سَهْلِ بْنِ سَعْدٍ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ كَانَ النَّاسُ يُصَلُّونَ مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَهُمْ عَاقِدُو أُزْرِهِمْ مِنَ الصِّغَرِ عَلَى رِقَابِهِمْ، فَقِيلَ لِلنِّسَاءِ " لاَ تَرْفَعْنَ رُءُوسَكُنَّ حَتَّى يَسْتَوِيَ الرِّجَالُ جُلُوسًا ".
Sahl ibn Saʼd (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Odamlar (kiyim) izorlari qisqa boʻlgani uchun ularni boʻyinlariga bogʻlagan holda Paygʻambar ﷺ bilan namoz oʻqir edi; va ayollar — erkaklar (sajdadan) tik oʻtirguncha — boshlarini (sajdadan) koʻtarmaslikka buyurilgan edi.Саҳл ибн Саъд (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Одамлар (кийим) изорлари қисқа бўлгани учун уларни бўйинларига боғлаган ҳолда Пайғамбар ﷺ билан намоз ўқир эди; ва аёллар — эркаклар (саждадан) тик ўтиргунча — бошларини (саждадан) кўтармасликка буюрилган эди.