HadislarҲадисларPaygʻambarlar vorislariПайғамбарлар ворислари
Sahih al-Buxoriy · HadisСаҳиҳ ал-Бухорий · Ҳадис1663Bob 90:Боб 90: Arafa kuni xutbani qisqartirishАрафа куни хутбани қисқартиришباب قَصْرِ الْخُطْبَةِ بِعَرَفَةَ

حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مَسْلَمَةَ، أَخْبَرَنَا مَالِكٌ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ سَالِمِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، أَنَّ عَبْدَ الْمَلِكِ بْنَ مَرْوَانَ، كَتَبَ إِلَى الْحَجَّاجِ أَنْ يَأْتَمَّ، بِعَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ فِي الْحَجِّ، فَلَمَّا كَانَ يَوْمُ عَرَفَةَ جَاءَ ابْنُ عُمَرَ ـ رضى الله عنهما ـ وَأَنَا مَعَهُ حِينَ زَاغَتِ الشَّمْسُ أَوْ زَالَتْ، فَصَاحَ عِنْدَ فُسْطَاطِهِ أَيْنَ هَذَا فَخَرَحَ إِلَيْهِ فَقَالَ ابْنُ عُمَرَ الرَّوَاحَ‏.‏ فَقَالَ الآنَ قَالَ نَعَمْ‏.‏ قَالَ أَنْظِرْنِي أُفِيضُ عَلَىَّ مَاءً‏.‏ فَنَزَلَ ابْنُ عُمَرَ ـ رضى الله عنهما ـ حَتَّى خَرَجَ، فَسَارَ بَيْنِي وَبَيْنَ أَبِي‏.‏ فَقُلْتُ إِنْ كُنْتَ تُرِيدُ أَنْ تُصِيبَ السُّنَّةَ الْيَوْمَ فَاقْصُرِ الْخُطْبَةَ وَعَجِّلِ الْوُقُوفَ‏.‏ فَقَالَ ابْنُ عُمَرَ صَدَقَ‏.‏

Solim ibn Abdulloh ibn Umardan rivoyat qilinadi: Abdulmalik ibn Marvon Hajjojga — hajning barcha marosimlarida Abdulloh ibn Umarga ergashmoqligini — yozdi. Bas, Arafa kuni (Zulhijjaning toʻqqizinchisi) boʻlganda va quyosh osmon oʻrtasidan ogʻgan(dan keyin), men va Ibn Umar keldik; u Hajjojning paxta (matodan tikilgan) chodiri yonida: «U qayerda?» — deb (baland ovozda) chaqirdi. Hajjoj chiqdi. Ibn Umar: «(Arafatga) yoʻlga chiqaylik», — dedi. Hajjoj: «Hoziroq(mi)?» — deb soʻradi. Ibn Umar: «Ha», — dedi. Hajjoj: «Men ustimga suv quyguncha (yaʼni gusl qilguncha) meni kut», — dedi. Bas, Ibn Umar (ulovdan) tushdi (va kutdi) — to Hajjoj chiqguncha. U men bilan otam orasida yurar edi. Men Hajjojga: «Agar sen bugun sunnatga ergashmoqchi boʻlsang, xutbani qisqa qil va (Arafatda) turish (vuquf) uchun shoshil», — deb aytdim. Ibn Umar: «U (Solim) toʻgʻri aytdi», — dedi.Солим ибн Абдуллоҳ ибн Умардан ривоят қилинади: Абдулмалик ибн Марвон Ҳажжожга — ҳажнинг барча маросимларида Абдуллоҳ ибн Умарга эргашмоқлигини — ёзди. Бас, Арафа куни (Зулҳижжанинг тўққизинчиси) бўлганда ва қуёш осмон ўртасидан оғган(дан кейин), мен ва Ибн Умар келдик; у Ҳажжожнинг пахта (матодан тикилган) чодири ёнида: «У қаерда?» — деб (баланд овозда) чақирди. Ҳажжож чиқди. Ибн Умар: «(Арафатга) йўлга чиқайлик», — деди. Ҳажжож: «Ҳозироқ(ми)?» — деб сўради. Ибн Умар: «Ҳа», — деди. Ҳажжож: «Мен устимга сув қуйгунча (яъни гусл қилгунча) мени кут», — деди. Бас, Ибн Умар (уловдан) тушди (ва кутди) — то Ҳажжож чиқгунча. У мен билан отам орасида юрар эди. Мен Ҳажжожга: «Агар сен бугун суннатга эргашмоқчи бўлсанг, хутбани қисқа қил ва (Арафатда) туриш (вуқуф) учун шошил», — деб айтдим. Ибн Умар: «У (Солим) тўғри айтди», — деди.

Darajasi:Даражаси: SahihСаҳиҳ